Proxychains

Proxychains je alat koji prisiljava programe da prave TCP konekcije preko proxy-a. Konekcije mogu da budu preko jednog proxy-a ili preko lancane konekcije vise proxy-a. U ovom tekstu cu opisati primer konekcije preko TOR mreze i kako naterati bilo koji program da koristi TOR mrezu, bez obzira da li taj program u sebi ima podesavanje za proxy, kao na primer Firefox ili ne. Proxychains podrzava sledece tipove proxy-a: http, socks4 i socks5.

Kao prvo instalirajte proxychains komandom:
sudo apt install proxychains

E, sad, sto se tice TOR-a, tu postoje dve opcije.

Prva opcija je da instalirate TOR komandom:
sudo apt install tor

Zatim, pokrenite TOR servis, ukoliko nije automatski pokrenut:
sudo service tor start

Dodatnu proveru, da li je TOR pokrenut i koji port koristi mozete uraditi komandom:
sudo netstat -pnat | grep tor

Na slici ispod vidite da je TOR pokrenut i da koristi port 9050 na lokal hostu.

Podesavanja Proxychainsa su po podrazumevanim vrednostima podesena da koriste bas taj port. Tako da nikakva dodatna podesavanja nisu potrebna. Pogledajte sliku.

Na slici iznad su podrazumevana podesavanja, koja su potpuno funkcionalna za TOR. Ukoliko zelite, mozete umesto socks4 da koristite socks5.

Ako koristite Linux Mint Mate. Konfiguracioni fajl otvarate komandom:
sudo -H xed /etc/proxychains.conf

Takodje mozete koristiti i neki drugi tekst editor na primer Nano:
sudo nano /etc/proxychains.conf

U primeru na slici sam promenio da se koristi socks5 umesto socks4.

Sada se pitate u cemu je razlika izmedju socks4 i socks5. Socks4 je stariji i podrzava samo TCP konekcije. Socks5 je noviji i podrzava TCP, UDP, razne mehanizme autentikacije i DNS.

Sada prelazimo na konkretne primere, kako da koristite proxychains.

Proxychains se vrlo jednostavno koristi, sintaksa je sledeca:
proxychains ime_programa

Ako zelite da pokrenete Firefox, kucate:
proxychains firefox

pokrenuce se Firefox, koji ce da koristi TOR mrezu.

proxychains google-chrome

pokrece Google Chrome koji ce da koristi TOR mrezu.

proxychains nije ogranicen samo na web pregledace, mozete pokrenuti bilo koji program evo primera curl. U naredna dva primera kucam:

curl ifconfig.io

i

proxychains curl ifconfig.io

kako bih pogledao svoju spoljnu IP adresu bez proxychains i sa proxychains.

Vidite da se u drugom primeru izlaz razlikuje, ali je bitno da je spoljna IP adresa promenjena i da ide preko TOR mreze.

 

Na pocetku teksta sam pomenuo da za TOR postoje dve opcije.

Druga opcija je da ne instalirate TOR, vec da koristite TOR browser, nekada se zvalo TOR bundle, koji preuzimate sa sledece adrese:

https://www.torproject.org/download/

Raspakujte arhivu i pokrenite TOR dvoklikom na ikonu. Videcete da se pokrenuo web browser iz TOR browser paketa. Nemojte iskljucivati taj web browser, jer ce se prekinuti TOR veza.

Ako koristite ovaj nacin, port koji koristi TOR na lokal hostu vise nije 9050, vec 9150. Tako da morate promeniti taj parametar u konfiguracionom fajlu za proxychains.

sudo -H xed /etc/proxychains.conf

Sacuvajte konfiguracioni fajl i nastavite da koristite proxychains i TOR, kao u prethodnim primerima.

VPNBook besplatan VPN

VPNBook je besplatan VPN server. Pored VPN servisa, pruza i Web Proxy servis.
Besplatni VPN (Virtual Private Netvork) server je dizajniran sa najnovijim tehnologijama i najnaprednijim kriptografskim tehnikama da bi vas na internetu zastitio od radoznalih ociju. VPN bezbedno prenosi sav internet saobracaj kroz kriptovani tunel da bi zaobisao cenzuru i blokiranje pristupa internet adresama, da zastiti od kompanijskog nadzora i nadzora vaseg internet provajdera. VPNBook pruza besplatan i siguran PPTP i OpenVPN servis, koji je dostupan svima.

Za Web Proxy Vam nisu potrebna nikakva dodatna podesavanja. Dovoljno je da odete na adresu web proxy-a i da u polje za adresu ukucate adresu sajta na koji zelite da idete.
Prednosti koriscenja Web Proxy-a:
– 256-bitna SSL-enkripcija saobracaja.
– Skriva realnu IP adresu.
– Nije potreban nikakav dodatni softver niti podesavanja, potreban je samo web browser.

Zvanicna web adresa:
http://www.vpnbook.com/

Uputstvo za podesavanje VPN za razne operativne sisteme:
http://www.vpnbook.com/howto/

Parametri za podesavanje Free PPTP VPN i Free OpenVPN:
http://www.vpnbook.com/freevpn

Web Proxy adresa:
http://www.vpnbook.com/webproxy

Na adresi: http://www.ipchicken.com/ mozete proveriti Vasu IP adresu pre upotrebe VPN-a ili Web Proxy-a i IP adresu dok koristite VPN ili Web Proxy.

Postupak povezivanja na Free OpenVPN u Xubuntu 14.04 i Ubuntu 12.04:
1. Instalirati OpenVPN. Otvoriti terminal i kucati:
sudo apt-get install openvpn
2. Sa adrese http://www.vpnbook.com/freevpn skinuti konfiguracioni fajl za zeljeni OpenVPN server. Na primer ovaj: US2 OpenVPN Certificate Bundle
3. Raspakovati zip fajl u neki folder, na primer ~/vpn Trebalo bi da vidite 4 konfiguraciona fajla sa ekstenzijom ovpn.
4. Da bi ste se povezali na OpenVPN server, u terminalu kucajte:
sudo openvpn --config ~/vpn/vpnbook-us2-tcp443.ovpn
5. Ukucajte korisnicko ime i sifru. Korisnicko ime i sifru imate na zvanicnom sajtu. S vremena na vreme se menjaju, pa nema smisla da ih pisem ovde.
6. Sacekajte da se uspostavi VPN veza. Ako se veza uspesno uspostavila, proverite Vasu IP adresu na nekom od sajtova za tu namenu, na primer http://www.ipchicken.com/

Samo da dodam, da sam Ubuntu 12.04 morao da restarujem posle instalacije OpenVPN, da bi konekcija radila. Tako da, ako posle uspesnog uspostavljanja konekcije ne uspete da otvorite ni jednu web adresu, restartujte kompjuter.

Telnet BBS

BBS-ovi su bili popularni osamdesetih i devedesetih godina proslog veka, odnosno, do omasovljenja interneta.
Korisnici su se na BBS-ove povezivali putem modema, preko telefonske linije.

BBS-ovi i danas postoje, retki su BBS-ovi koji jos uvek koriste telefonske linije, ali telnet BBS-ovi su prisutni u vecem broju.
Na telnet BBS-ove se mozete povezati uz pomoc nekog telnet klijent programa.

Telnet programi za Windows:
mTelnet (besplatan)
SyncTerm (besplatan/open source)
Putty (besplatan/open source)

Telnet programi za Linux:
SyncTerm (besplatan/open source)
Putty (besplatan/open source)

Takodje postoje i specijalizovani programi za Telnet BBS-ve:
GeMan X BBS Client (besplatan/open source)
FQTerm (besplatan/open source)
QTerm (besplatan/open source)

Na telnet BBS-ove se mozete povezivati i uz pomoc nekih starih DOS programa, iz DosBox-a.
Dva naj poznatija i naj bolja programa za DOS su:
Telemate i Telix

Da bi ste se povezali na telnet BBS, iz DosBox-a, uz pomoc Telemate-a ili Telix-a, treba prvo da podesite parametre za COM portove u DosBox-u.

Potrazite konfiguracioni fajl, u Linuxu taj fajl je:
~/.dosbox/dosbox-0.74.conf

zatim, treba da potrazite sledece linije:
serial1=dummy
serial2=dummy
serial3=disabled
serial4=disabled

Izmenite liniju serial 1 da izgleda ovako:
serial1=modem listenport:23
sacuvajte fajl i pokrenite DosBox.

Iz DosBoxa pokrenite Telemate ili Telix i podesite te programe da koriste COM port 1.
Da bi ste se povezali na neki telnet BBS, treba da kucate sledece:
atdt adresa_telnet_BBS-a
konkretan primer:
atdt bbs.synchro.net

Meni je ovo lepsi nacin rada sa BBS-ovima, jer me podseca na neka davno prosla vremena, kada sam provodio noci na BBS-ovima. :)

Spisak adresa BBS-ova mozete pronaci na sledecim adresama:
http://synchro.net/sbbslist.html

Home Page

Sta je TCP/IP?

TCP/IP protokol je skup protokola razvijen da omoguci umrezenim kompjuterima da dele resurse putem mreze. Razvijen je od strane agencije DARPA u okviru ARPANET-a ranih 1970ih. U periodu od juna 1987. do juna 1998. vise od 300 razlicitih proizvodjaca imalo je proizvode koji su podrzavali TCP/IP protokole, a postojalo je na desetine hiljada mreza, razlicitih velicina i tipova, koji su ih koristili. Njihov broj se iz dana u dan povecava, sto je najbolji primer znacaja TCP/IP-a u kompjuterskim telekomunikacijama.

Ovo je deo teksta objavljenog na Wikipediji. Kompletan tekst i detaljnije informacije mozete pogledati na ovoj adresi: http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IP

Postupak povezivanja CDMA modema AnyDATA ADU-520E, koji firma Orion Telekom nudi u paketu Internet za poneti (Fedora 15 i 16).

Vec sam opisivao postupak povezivanja za Fedoru 13 i 14. U Fedori 15 i 16, postupak je malo drugaciji. Pretpostavljam da je postupak slican i za druge Linux distribucije sa Gnome 3 grafickim okruzenjem.

1. Prikljucite modem u USB port. Modem bi trebalo da bude prepoznat posle desetak sekundi.
2. Kliknite na ikonu za mrezne konekcije, koja se nalazi gore desno i kliknite na autobroadband. Tada ce se otvoriti prozor za izbor konekcije.
3. U prozoru za izbor konekcije podesite mrezu. U spisku drzava, izaberite Serbia.
4. Ni u ovoj verziji Fedore, nema domacih provajdera u spisku. Tako da morate rucno zadati ime provajdera. Kliknite na I can't find my provider and I wish to enter it manually: u polje za naziv provajdera, ukucajte Orion.
5. Na kraju kliknite na Apply i prozor ce se zatvoriti. Takodje zatvorite i network prozor, jer odatle nije moguce podesiti korisnicko ime i sifru.
6. Kliknite na Activities i pokrenite Network connections
7. U prozoru Network connections kliknite na Mobile Broadband
8. Kliknite na Orion i zatim na Edit
9. U prozoru koji se otvorio kliknite na Mobile Broadband
10. U polju Number treba da pise: #777, u polje Username ukucajte Vase korisnicko ime, a u polje Password ukucajte Vasu sifru. Ostale parametre ne dirajte.
11. Na kraju kliknite na Save.

U nekim slucajevima mozda nece da se pojavi autobroadband kada kliknete na ikonu za mrezne konekcije, koja se nalazi gore desno.
U tom slucaju uradite sledece:

1. Kliknite na Activities i pokrenite Network connections
2. U prozoru Network connections kliknite na Mobile Broadband
3. Kliknite na Add
4. Ispod teksta Create connection for this mobile broadband device:, u padajucem meniju treba odmah da pise AnyDATA CDMA Products, kliknite Continue.
5. U listi drzava izaberite Serbia i kliknite na Continue.
6. Kliknite na I can’t find my provider I wish to enter manualy. U polje upistite ime provajdera, na primer Orion. Zatim kliknite na Continue.
7. Kliknite na Apply. Otvorice se prozor Edit Orion Connection.
8. U polju Number treba da pise: #777, u polje Username ukucajte Vase korisnicko ime, a u polje Password ukucajte Vasu sifru. Ostale parametre ne dirajte.
9. Na kraju kliknite na Save.

Time ste podesili konekciju i mozete ici na internet, klikom na ikonu mrezne konekcije gore desno i zatim klikom na Orion connection.

Sta je NetBIOS over TCP/IP (NetBT ili NBT)?

NetBIOS preko TCP / IP (NBT) je protokol koji omogucava primenu kompjuterskih aplikacija baziranih na NetBIOS API-ju da koriste savremene TCP / IP mreze. NetBIOS je razvijen ranih 80-tih godina dvadesetog veka i bio je namenjen malim mrezama (desetak kompjutera). Neke aplikacije i dalje koriste NetBIOS i nisu dovoljno fleksibilne da koriste mrezu hiljada kompjutera ako koristite NetBIOS protokol. Pravilno podesen protokol NetBIOS preko TCP / IP omogucava takvim aplikacijama, koje koristite NetBIOS, da rade bez problema u mrezama hiljada kompjutera, kao sto je Internet. NetBIOS preko TCP / IP i NBT je definisan u RFC 1001 i RFC 1002 standardima.

Ovo je deo prevedenog teksta iz clanka na Wikipediji. Kompletan tekst i detaljnije informacije mozete pogledati na ovoj adresi: http://en.wikipedia.org/wiki/NetBIOS_over_TCP/IP

Kako povecati WIFI domet?

WIFI je nacin povezivanja elektronskih uredjaja bezicnim putem. Uredjaji koji poseduju WIFI, na primer kompjuteri, mobilni telefoni i drugi, mogu se povezati na internet preko bezicne pristupne tacke (Wireless Access Point).

WLAN je veza dva ili vise uredjaja povezanih bezicnim putem.

Bezicna mreza se ostvaruje putem radio signala. Tako da je za vezu potrebno da se uredjaji koji poseduju WIFI nalaze u dometu. Sto je signal jaci i veza je kvalitetnija. Kao i kod ostalih radio uredjaja, potrebna je antena. Sto je antena kvalitetnija, signal je jaci, pa samim tim i domet. Jacina signala i domet, takodje zavise i od toga, gde se nalazite. Ako ste u zatvorenoj prostoriji, domet ce biti manji zbog raznih prepreka, na primer zidovi izmedju prostorija.

Domet mozete povecati na dva nacina:

Prvi i jeftiniji nacin je da Vas bezicni uredjaj postavite na mesto koje ima bolji signal. Na primer, da Vas ruter ili laptop postavite blize prozoru. Ali to nije uvek najbolje resenje i u mnogim situacijama, nije bas izvodljivo.

Drugi nacin je koriscenje neke eksterne antene. Na vecini bezicnih rutera, fabricka antena moze da se skine i da se umesto nje postavi neka bolja antena koja se zasebno kupuje. Takodje, i neki USB bezicni adapteri poseduju antenu koja moze da se skine. Na primer TP-Link TL-WN722NC. Umesto fabricke antene mozete postaviti, na primer, omni antenu firme TP-Link TL-ANT2408C ili usmerenu yagi antenu, takodje firme TP-Link sa oznakom TL-ANT2409A cime se znacajno povecava kvalitet i domet signala. Te antene mozete staviti i na prozor ili na terasu, tako sto ih mozete prikljuciti preko WIFI kabla, na primer TP-Link TL-ANT24EC5S, duzine 5m.

Lista default sifri za neke mrezne uredjaje

Listu default sifri za neke mrezne uredjaje mozete videti na adresi:

http://www.phenoelit-us.org/dpl/dpl.html

Uputstvo za povezivanje i podesavanje EchoLife HG520s.

Uputstvo za povezivanje i podesavanje EchoLife HG520s.

Lampice na uredjaju i njihovo znacenje (s leva na desno):
– WLAN
svetli – aktiviran WLAN
trepce – u toku je prenos podataka
ne svetli – WLAN nije aktivan
– LAN
svetli – prikljucen uredjaj na LAN port
trepce – u toku je prenos podataka
ne svetli – nije prikljucen uredjaj na LAN port
– INTERNET
svetli – uspostavljena internet veza
trepce – u toku je prenos podataka
ne svetli – nije uspostavljena internet veza
– ADSL
svetli – uspostavljena DSL veza
trepce – u toku je prenos podataka
ne svetli – nije uspostavljena DSL veza ili nije povezana telefonska linija
– POWER
svetli – HG520s je ukljucen
ne svetli – HG520s nije ukljucen

Tasteri i portovi sa zadnje strane:
– Antena – Antena za WLAN
– RESET – Taster za resetovanje uredjaja, ako se drzi pritisnut duze od 3 sekunde, sva podesavanja ce biti resetovana na fabricko podesavanje i sva korisnicka podesavanja izbrisana. Zato budite oprezni i NE PRITISKAJTE ga bez potrebe i ako ne znate sta radite!
– POWER – Uticnica za prikljucivanje ispravljaca za napajanje strujom.
– ON/OFF – Ukljucivanje i iskljucivanje
– LAN 1-4 – LAN portovi za prikljucivanje kompjutera i drugih mreznih uredjaja.
– ADSL – Prikljucak na telefonsku liniju.

Spliter:
Na spliteru se nalazi 3 prikljucka:
– LINE – Prikljucuje se kablom u telefonsku uticnicu u zidu.
– PHONE – Prikljucak za telefon. Ako imate vise telefona, svi telefoni moraju biti prikljuceni preko ovog prikljucka, veza se ne sme paralelisati razdelnicima izmedju splitera i zidne uticnice. Ako imate vise telefona, telefonski razdelnik prikljuciti na PHONE prikljucak, a ostale telefone na telefonski razdelnik.
– MODEM – Prikljucak za prikljucivanje HG520s.

LAN portovi:
Kompjutere i ostale mrezne uredjaje prikljucujete mreznim kablovima na ove portove.

Podesavanje:
Prilikom podesavanja treba koristiti parametre za pristup internetu koje ste dobili od Vaseg internet provajdera, ako su podesavanja pogresna, necete moci pristupiti internetu.
– Fabricka IP adresa HG520s je 192.168.1.1, subnet mask je 255.255.255.0
– Da bi veza funkcionisala, Vas kompjuter mora da bude u istom mreznom opsegu kao i HG520s. U vecini slucajeva kompjuteru ce biti automatski dodeljena IP adresa. Ako se to ne dogodi, proverite podesavanje mrezne kartice i eventualno je rucno podesite, na primer da IP adresa bude 192.168.1.2 i subnet mask 255.255.255.0
– Pokrenite neki web browser, na primer Firefox ili Operu. U adress bar upisite http://192.168.1.1
– Upisite korisnicko ime i sifru. Preporucujem da sifru kasnije promenite.
– HG520s bi trebalo da je automatski podesen od strane provajdera za pristup internetu, ako nije, izaberite Basic -> WAN Settings da bi se prikazala strana za podesavanje WAN veze. I tu upisite podesavanja koja ste (ako ste) dobili od provajdera.

Podesavanje WLAN:
– Pokrenite neki web browser, na primer Firefox ili Operu. U adress bar upisite http://192.168.1.1
– Izaberite opciju Basic -> Wireless Lan.
– U podesavanjima za WLAN mozete ukljuciti ili iskljuciti WLAN.
Access Point – moze biti Enable (ukljucen) ili Disable (iskljucen)
Channel ID – podesavanje kanala (frekvencije)
Authentication Type – Ovde birate vrstu zastite, ogranicenja pristupa
Opensystem – otvoreni sistem, moze se pristupiti bez sifre (OVO NIKAKO NE SMETE KORISTITI)
WEP – slab sistem zastite, ni njega ne preporucujem
WPA-PSK/WPA2-PSK – preporuceni sistem za zastitu
Encryption – Sifrovanje, postoje dve vrste u okviru WPA-PSK/WPA2-PSK, a to su TKIP i AES. Preporucujem da se koristi AES.

Telekom Srbije isporucuje ove uredjaje sa aktiviranim WLAN i bez zastite sifrom, pa preporucujem da, ako ne koristite WLAN, da ga obavezno iskljucite. Ako ga koristite postavite WPA-PSK/WPA2-PSK zastitu i ukucajte sifru, koja je dovoljno dugacka i dovoljno komplikovana da ne moze svako da je provali, a koju cete lako zapamtiti.
Preporucujem i podesavanje Wireless MAC Address Filtera, kao dodatni nivo zastite.
Na kraju kliknite na Submit.

Kako pronaci podesavanja za adsl modem ili ruter?

Kako pronaci podesavanja za adsl modem ili ruter? Ova pitanja sam dobio kao komentar na video tutorijal za podesavanje Wireless AP na Youtube. Tamo sam postavio sazeti odgovor, ovde je malkice detaljnije.

U podesavanja adsl modema ili rutera se ulazi iz nekog web browsera. Pokrenite Operu ili Firefox i ukucajte IP adresu adsl modema ili rutera u adress bar (polje gde se kucaju adrese, NE ONO za PRETRAGU sto ljudi imaju obicaj da rade, pa im posle ne radi) lol. Obicno je 192.168.1.1, ali moze biti i neka druga. Adresu mozete saznati u opcijama za podesavanje mreze na kompjuteru. Pod stavkom Gateway se nalazi IP adresa za adsl modem, odnosno ruter i tu adresu kucate u Firefox ili Operu. Ako ste ukucali tacnu adresu, pojavice se podesavanja za adsl uredjaj ili ruter. Moze da se desi da su podesavanja zasticena sifrom. U tom slucaju morate znati sifru. Kada su u pitanju ruteri, default (fabricka) sifra pise u uputstvu za upotrebu (ako je Vi ili neko drugi nije naknadno promenio). Ako je u pitanju neki adsl uredjaj domacih provajdera, onda uredjaj moze biti bez sifre ili sa sifrom koju postavi provajder, nekad se desi da bude i default sifra proizvodjaca uredjaja.