Category Archives: Web adrese

Zanimljive i korisne web adrese.

Vremenska prognoza iz terminala u Linuxu

Uz pomoc komande curl mozete videti vremensku prognozu za razne svetske gradove. Curl skida podatke sa sajta: http://wttr.in/
Uzgred, mozete tu adresu otvoriti i u web pregledacu i bice prikazani podaci za vas grad. Ako kojim slucajem grad nije “pogodjen”, onda mozete rucno ukucati ime grada, na primer za Beograd:
http://wttr.in/belgrade

Otvorite terminal i kucajte:
curl http://wttr.in/
ili
curl http://wttr.in/belgrade

Advertisements

Google digitalna radionica

Google je pokrenuo jako zanimljivu obrazovnu inicijativu na temu online marketinga. Ideja je da se pomogne ljudima, narocito malim preduzecima, u laksoj promociji svojih delatnosti putem interneta. Radionica obradjuje najrazlicitije teme, pocevsi od objasnjenja osnovnih termina pa nadalje. Poput principa SEO optimizacije, nacina rada SEM sistema, koriscenja drustvenih mreza, prednosti mobilnog (responsivnog) dizajna i aplikacija, razlicite metode povezivanja sa korisnicima, koriscenje alata za analizu aktivnosti korisnika radi dodatne optimizacije i slicno. Ukratko, sve na jednom mestu u vezi digitalnog marketinga.

Skola je organizovana na moderan i zanimljiv nacin, sa ciljem da stimulise studente. Predavaci su kvalitetni i jasno objasnjavaju teme. Teme se sastoje od kratkih i jednostavnih lekcija. Nakon sto kompletirate temu, sledi kratak test koji donosi bedzeve. U koliko vas tematika zainteresuje toliko da kompletirate sve bedzeve i polozite zavrsni test, dobicete digitalni sertifikat iz ove oblasti koji potpisuju Google i IAB Europe. Ali ono najvrednije sto cete dobiti je primenjivo znanje u ovoj oblasti, koje po zelji mozete da obnovite kad god vam odgovara.

Radionica je potpuno besplatna i mozete se registrovati ovde.

Youtube i Flash player

HTML5 je doneo brojne novine, medju kojima je i dugo ocekivana direktna podrska za medija fajlove. Ovo je otvorilo put za razvoj zanimljivih web elemenata poput video playera ili AV komunikacije. Google je kao jedan od glavnih inovatora medju prvima primenio ovaj sistem na svom Youtube servisu, tako sto je zamenio stari Flash player za novi baziran na HTML5. I ovde svaka bajka prestaje jer novi player zauzima neuporedivo vise resursa (CPU, RAM) od prethodnog. Ovo ga cini neupotrebljivim na starijem hardwareu jer video laguje, browser blokira itd. Obzirom da Youtube forsira HTML5 kod novijeg Firefoxa u vecini slucajeva, ovde cemo videti kako mozemo da koristimo stari player i time obezbedimo lepse iskustvo na Youtube-u.

YouTube Flash Player addon koji razvija Maxime RF predstavlja jako dobro resenje, o cemu svedoci i veliki broj korisnika. Ovo je ujedno i najpopularniji addon tog tipa. Addon je lagan po resurse i jednostavan za rad. Nakon instalacije automatski se aktivira i jednostavno ucitava video materijale preko Flasha umesto HTML5. Ovo radi kako na samom Youtube sajtu tako i na embedovanim videima. Ako pozelite da ga iskljucite, to mozete uraditi klikom na toolbar dugme. U koliko vam se iz bilo kog razloga ne dopada kako addon radi, mozete pokusati sa popularnim alternativama poput Yt Flash Video ili Yt Flash-HTML5.

Drugi metod je slican onome koji smo primenili u prethodnom textu, samo sto ide u suprotnom smeru. Youtube je moguce zavarati preko User Agenta i na taj nacin dobiti Flash player kao default. Da bi ste ovo uradili, instalirajte User Agent Switcher i napravite novi profil sa Tools > Default User Agent > Edit User Agents > New > New User Agent i u liniji User Agent upisite nesto tipa:

Mozilla/5.0 (Windows NT 5.1; rv:25.0) Gecko/20100101 Firefox/25.0

.. dodajte ime pod Description, poput MyYtFox i snimite sa Ok > Ok. Setujte ga sa Tools > Deafult User Agent > MyYtFox, i Flash ce vam se ucitavati kao osnovni player. Inace, i ovaj metod radi na vecini embedovanih videa.

Povezano sa temom, stari nacin iskljucivanja FF upozorenja za Flash koji smo ovde opisali (4d), jos uvek radi bez problema.

Remove It Permanently & User Agent Switcher

Kao sto smo vise puta pomenuli, uvek je najsigurnije koristiti poslednje verzije programa, narocito onih koji dolaze u dodir sa internetom. Medjutim ponekad se desava da neke od ovih programa ne mozemo ili ne zelimo da updateujemo. Za ovo postoje brojni razlozi, npr. nova verzija ne podrzava nas 32bitni sistem, neke funkcije se vise ne razvijaju, ne dopada nam se nov izgled ili smatramo da je pretrpana itd. U tim situacijama sajtovi cesto preuzimaju ulogu babysittera i uporno pokusavaju da nas upozore kako recimo browser nije kompatibilan, addon zastareo itd. U pojedinim slucajevima, kao kod poslednjeg update-a Facebooka, ovo postaje pravo maltretiranje korisnika. U ovom poslednjem primeru zuti baner stoji na vrhu svake stranice bez mogucnosti da se iskljuci. Sreca pa je Firefox dovoljno flexibilan, te se i ovde moze naci resenje.

Addon Remove It Permantly radi upravo ono sto nam treba, a to je trajno uklanjanje nekog elementa sa web stranice. Ovo se moze raditi za konkretnu stranu, sajt ili domen. Takodje postoji opcije da se uklone svi iFrame elementi, pojedine tabele, moguce je editovanje URLa i obrisanih elemenata, kao i druga fina podesavanja. U slucaju promene browsera, moguce je exportovati celu arhivu blokiranih elemenata i uvesti u drugi browser. Addon je gotovo idealan za starije verzije Firefoxa, dok se za novije preporucuje Yet Another Remove It Permanently.

Drugi pristup je da promenite User Agent String, kojim se browser identifikuje na internetu. Ovo ce raditi u vecini slucajeva, ukljucujuci i pomenuti update Facebooka. Najpre instalirajte addon User Agent Switcher. Zatim idite na Tools > Default User Agent > Edit User Agents > New > New User Agent i u liniji User Agent videcete string koji ce izgledati nesto poput:

Mozilla/5.0 (Windows NT 5.1; rv:31.0) Gecko/20100101 Firefox/31.0

Jednostavno ga promenite tako da pokazuje neku noviju verziju, na primer:

Mozilla/5.0 (Windows NT 5.1; rv:43.0) Gecko/20100101 Firefox/43.0

Zatim dodajte ime pod Description, poput MyNewFox i snimite sa Ok > Ok. Na kraju ostaje samo da ga promenite preko Tools > Deafult User Agent > MyNewFox. Nakon ovoga vas vecina sajtova, ukljucujuci i Facebook, nece daviti sa dosadnim upozorenjima. Treba dodati da ovo podesavanje radi po sesiji i da se resetuje kada restartujete Firefox. Razlog za to, kao i nacin da se forsira trajno podesavanje, mozete videti ovde.

Na kraju bih dodao jos jedno resenje, a to je trajna promena User Agenta. Za ovo vam ne treba addon. U Adress Baru: about:config > I’ll be careful, i promise! > Search: general.useragent.override > dupli klik na entry i promenite u zeljeni string. Ako se desi da ovaj entry ne postoji mozete ga kreirati. Desni klik bilo gde u about:config na listi preferencija, New > String > za ime upisite: general.useragent.override a sadrzaj bilo koji string koji vam odgovara, poput gore pomenutog za Firefox v43. Iako nije idealno, jer pojedini sajtovi isporucuju sadrzaj baziran na ovome, ponekad moze predstavljati najbolje resenje. U koliko pozelite da obrisete entry, izaberite desni klik i reset. Nakon restarta Firefox ce se ponasati po defaultu.

Vas trenutni User Agent, kao i primere stringova, mozete pogledati ovde.

Cybrary sajt

Cybrary je vrlo zanimljiv sajt posvecen pre svega sigurnosnom aspektu rada sa kompjuterima, ali i raznim drugim oblastima. Ono sto ga izdvaja su potpuno besplatni video kursevi na razne zanimljive teme. Pored sigurnosti i etickog hakovanja, tu su pripremni kursevi za gotovo sve znacajnije firme koje izdaju poznate internacionalne sertifikate. Izmedju ostalog tu su pripreme za CEH, ComptTIA, Microsoft, Cisco itd. Pored njih mogu se naci odlicni video kursevi na teme za koje ne postoji neki poseban poznati sertifikat, ali su same po sebi jako zanimljive. Na primer tu je kurs o Socijalnom Inzenjeringu u kontekstu sigurnosti ili kurs posvecen upotrebi Pythona za pen testiranje.

Inace na ovom portalu su svi kursevi, forumi, interakcija itd, potpuno besplatni. Medjutim sajt ima i neke zanimljive opcije poput bedzeva i svojih internih sertifikata. Ove dodatne opcije se placaju u virtuelnim tokenima koji se zovu cybytes. Ovi tokeni se mogu kupiti normalnim novcem ali se mogu zaraditi i raznim aktivnostima na sajtu poput postovanja na forumu, pozivanja novih clanova ili cak samo logovanjem. Menadzment ovog sajta ceni svaku podrsku clanova, sto je vise nego korektno.

Na Cybrary se mozete uclaniti ovde, a mozete ih pratiti i preko fejsbuka ili tvitera.

Detekcija CMSova

CMSovi su zanimljiva tema u koju necemo ovde dublje ulaziti. U najkracem, radi se o komplexnim sajt sistemima, najcesce napisanim u PHPu uz podrsku MySQL baze. Mnogi sajtovi koje redovno posecujete, razvijeni su na bazi nekog od ovih sistema. Neki od popularnijih CMSova za koje ste verovatno culi su: WordPress, Joomla, Drupal, e107, CMSMS i mnogi drugi.

Desava se da naletimo na kvalitetan sajt, i pozelimo da saznamo u kojoj tehnologiji je uradjen, da bi i sami mogli da je primenimo. Ponekad je ovo lako videti iz koda. Npr. WordPress obicno ima wp-* elemente poput ‘wp-content’, ‘wp-includes’ itd. Slicno je i sa ostalim poznatijim CMSovima, u cijem cete kodu najcesce naci ime ili indicije o kom se sistemu radi.

U koliko je ovaj metod teze izvodljiv, postoje sajtovi koji su specijalizovani za ovu namenu. Neki od njih su:

1. GuessCMS – daje procentualnu procenu tehnologije
2. WhatCMS – jednostavan CMS detektor, ponekad nije dostupan
3. CMSDetector – odlican detektor sa rangiranjem popularnosti
4. BuiltWith – daje razlicite dodatne informacije o platformi
5. w3Techs – takodje daje detaljne informacije i statistike

Vise informacija o CMSovima dostupno je na wiki stranici. Takodje, mozete ih pogledati i testirati na OpenSourceCMS sajtu. Na njemu pored pomenutih CMSova mozete videti i druge slicne sisteme, poput prodavnica, blogova, web skola, foruma itd.

Skracivanje linkova i njihovo otkrivanje

Kratki URLovi su se pojavili pocetkom i sredinom 2000tih a postali narocito popularni sa razvojem socijalnih mreza. Prvo zato sto odredjene mreze imaju ogranicenje u broju karaktera, poput recimo Twittera ili Blip.fm, a drugo zato sto je komplesnu adresu moguce smanjiti nekoliko puta. Ovo su neki od poznatijih servisa sa ovom namenom:

TinyURL – prvi ovog tipa, osnovan 2002ge. Omogucava da napravite aliase.
BitLy – zanimljiv sistem sa komercijalnim brendiranjem i naprednim opcijama.
GooGl – sistem za skracivanje url-a kompanije Google.
IsGd & VGd – Jednostavni i zanimljivi servisi Memset hostinga.
TrIm – Jos jedan jednostavan servis reklamne kompanije Gravity4.

Naravno, pojedini sajtovi imaju i svoje interne sisteme za skracivanje, poput t.co za Twitter ili wp.me koji koristi WordPress.

Pored svih pomenutih prednosti sa kratkim urlovima, oni imaju i odredjene mane. Obzirom da je link maskiran, moguce je korisnika poslati na pogresnu adresu ili ga navesti na nezeljene radnje. Iz ovog razloga je preporucljivo da proverite koji se pravi url krije iza skracenog, u koliko niste sigurni u izvor. Zbog ovoga pojedini servisi imaju ugradjenu opciju otkrivanja. Npr. ako na skraceni BitLy link na kraju dodate znak plus, otvorice vam se pravi link pre redirekcije. Takodje mozete posetiti neki od specijalizovanih sajtova za ovu namenu. Neki od njih su: Untiny, UnshortenIt, LongUrl ili CheckShortURL.

Uvod u Pascal

Pascal je jedan od programskih jezika koji su gotovo idealni za ucenje programiranja. Zato cemo se malo pozabaviti njime na nasim stranicama. Ostali dobri izbori su Python i Basic. Ovo su ujedno i jezici na kojima je vecina starih programera pocela svoju karijeru.

Krenuo je da se razvija pocetkom 70tih. Jedna od ideja je bila upravo da postane standard za ucenje kao i da prevazidje limite nekih drugih jezika koji su tada bili popularni, poput recimo Algola. Od 80tih zaista i postaje standard u Kompjuterskim Naukama u srednjem i visokom obrazovanju. Medjutim, sticajem raznih okolnosti, nesto kasnije biva zamenjem C-om koji dalje biva zamenjem Javom. Ali sve jedno, ostaje jedan od prvih izbora medju kompjuterskim entuzijastima i developerima komercijalnog softwarea.

Ono sto je Pascalu ne samo produzilo zivot vec ga i znacajno obogatilo, jesu RAD okruzenja. Najpre je firma Borland razvila komercijalni Delphi, koji je postao jedan od najomiljenijih okruzenja za razvoj programa. Nakon toga je tim povezan sa Free Pascal projektom poceo da razvija Lazarus, koji je gotovo identican Delphiju, sa razlikom da je besplatan i open source. Obe stavke su doprinele da Pascal ostane jedan od znacajnih izbora kod programiranja. O ovome svedoce brojni programi koji su bili ili se razvijaju u pomenutim okruzenjima. Neki od njih su: Total Commander, Skype, TeamSpeak, FruityLoops, Spybot S&D, InnoSetup, KMPlayer itd.

Za razliku od Pythona o kome smo dosta pisali, Pascal je pre svega kompajlerski jezik. Ovo znaci da vas kod najpre morate prevesti u izvrsni fajl, da bi ste ga koristili ili testirali. Postoji duga polemika u programerskim krugovima koji je pristup bolji. Bez ulaska u detalje, u sustini najbolje je koristiti opciju u odnosu na svrhu. Ako zelite da pisete male programe i skripte koji ce raditi u definisanom okruzenju, interpreterski jezici su dobar izbor jer su laksi za debagovanje. Primeri su recimo mIRC script ili Python. Ako zelite da pisete programe koji ce raditi brzo i nezavisno, onda je dobar izbor kompajlerski jezik, poput C/C++ ili Pascala.

Kad su u pitanju kompajleri i razvojna okruzenja, izbor je solidan za sve platforme. Treba pomenuti Turbo Pascal koji se danas gotovo ne koristi ali je godinama bio jako popularan. Takodje i logican korak napred, razvojno okruzenje Delphi. Danas je medjutim najcesci i logican izbor Free Pascal, zato sto je u stalnom razvoju, open source, besplatan i kros platformski. Takodje, tim povezan sa ovim kompajlerom razvija i okruzenje Lazarus, koje mnogi smatraju besplatnom i otvorenom verzijom Delphija. A tu su i relativno novi projekti, poput RAD sistema CodeTyphon i FreeSparta, koji bi se mogli okarakterisati kao Lazarus na steroidima. Treba pomenuti i Dev-Pascal IDE, koji je vise nego prijatan za rad, a pri tome besplatan i open source.

Postavlja se pitanje zasto uopste uciti programiranje u Pascalu, obzirom na popularnost C++ i Jave. Pa ima nekoliko razloga. Prvo Pascal je mnogo razumljiviji za pisanje i citanje, a neki bi rekli i lepsi. Drugo struktura koda je takva da razvija dobre programerske navike i osobine. I trece, on je prilicno upotrebljiv za razvoj programa, sto se moze videti iz programa koji su u njemu napisani. I ne treba zaboraviti da je zajednica programera prilicno velika, te se informacije mogu lako naci na brojnim sajtovima i forumima.

Na kraju bih pomenuo nekoliko sajtova gde mozete krenuti sa ucenjem i napraviti prve korake u ovom programskom jeziku. Neki od njih su: LearnPacal, PascalProgramming, TutorPoint ili EssentialPascal. Takodje, mozete naci zanimljive tutorijale na FreePascal wiki stranici.

Srecno za ucenjem Pascala i razvojem programa u njemu.

G-talk i Pidgin

Google je pre izvesnog vremena promenio svoj sistem logovanja u nalog. Ovo je, kako to obicno biva, ucinjeno iz sigurnosnih razloga. Osnovna je promena da sada po defaultu applikacije koje ne razvija Google, ne mogu da se uloguju u vas nalog. Samim tim ni multi-messengeri, poput recimo Pidgina, ne mogu da se koriste za gTalk servis ili proveru novih mailova.

Iako je ovaj nacin koriscenja Google naloga zaista sigurniji, za mnoge ljude predstavlja ozbiljan gubitak na strani funkcionalnosti. Na srecu, ovo je setovanje za sada lako promeniti. Napominjem da je novi sistem kontrole zaista sigurniji, pa ako nemate potrebe, najbolje da ostavite default.

Evo kako da vratite funkcionalnost Pidgina:

1) Ulogujte se u svoj Google nalog.

2) Kliknite sledeci link, i promenite setovanje za Access for less secure apps u Turn On. Na istom mestu mozete vratiti na Turn Off, sto je default vrednost.

2a) Drugi nacin da dodjete do setovanja je: kliknite gore-desno na sliku naloga, iz drop-down menija izaberite My Account, pod Sign-in & security izaberite Connected apps & sites. Skrolujte malo nize i videcete opciju za Allow less secure apps, koja ima slider za promenu stanja sa desne strane.

Nakon izvrsenih promena, Pidgin ce raditi kao i ranije. Jos jednom, u koliko ne koristite dodatne klijente, sigurnije je da ostavite default.

Najava novih kurseva

U ponedeljak prvog juna pocinju dva kursa koja mogu biti zanimljiva citaocima. Prvi je dobro poznat jer je vec imao nekoliko ciklusa, dok drugi ima svoj debi u MOOC svetu.

1/ Programming for Everybody je uvodni kurs u Python programiranje. Traje jedanaest nedelja i vodi ga izvanredni profesor Charles Severance sa Univerziteta u Micigenu. Popularni Dr.Chuck je inace jedan od pionira i veliki entuzijasta po pitanju online i otvorene edukacije. O ovome na neki nacin svedoce i njegove tetovaze posvecene projektima u kojima je ucestvovao. :)

Kurs je inace baziran na njegovoj knjizi Python for Informatics i zamisljen je tako da radi na svim platformama. Organizuje ga Univerzitet u Micigenu preko Coursera MOOC sistema. Rad Dr.Chucka mozete pratiti na njegovom sajtu i preko twittera, a vise o pristupu edukaciji pogledajte na predavanju sa TEDx-a.

Adresa >
https://www.coursera.org/course/pythonlearn

2/ HTML5 je novi standard za prikazivanje sadrzaja sa weba i naslednik je HTML4. Nakon vise revizija, definitivno je standardizovan od oktobra 2014te. Danas ga podrzavaju svi znacajni browseri. Ono sto odmah upada u oci jeste povecana interaktivnost i jaca podrska za multimediju. Ovaj kurs na EdX-u organizuje upravo WWW Konzorcijum (W3C), tako da su informacije iz prve ruke.

Adresa >
https://www.edx.org/course/learn-html5-w3c-w3cx-html5-1x

Oba kursa nude verifikovane (placene), a trebalo bi i honor code sertifikate. Potpuno su besplatni, neophodno je da se uclanite na odgovarajucu platformu.

 

%d bloggers like this: