Category Archives: Web adrese

Zanimljive i korisne web adrese.

Jitsi call, brzi online video poziv

Cesto govorimo o raznim servisima za brzi video i audio poziv, ali su oni nekako uvek vezani sa ili za neki proizvod, program, specifican browser ili kompaniju. Ovo je jedan jednostavan nacin da se brzo povezete i porazgovarate sa nekim, bez potrebe dodatnih instalacija, registracija itd. Metod radi u trenutku pisanja texta, a dokle ce, to je tesko predvideti.

1) Posetite: Jitsi.org ; kliknite na Start a Call, dolazite na link: https://meet.jit.si

2) U polju Start a meeting upisite ime, npr. ‘vidimose’ i kliknite Go. Dobicete link koji ce imati osnovni link plus ime, u nasem slucaju: https://meet.jit.si/vidimose

3) Podesite sta god zelite, poput nivoa kvaliteta itd, i podelite link sa prijateljem

4) Na klik ce prijatelj biti u mogucnosti da se poveze sa vama i razgovara u punom A/V nivou; iako je link jedinstven – moguce je cak postaviti i sifru

Po defaultu, ovaj sistem radi u Chrome i Chromium, ali provereno radi u Firefoxu bez problema. Ako se nadjete u situaciji da vam treba cross-platform brza AV komunikacija, ovo moze biti od koristi. Nevezano naravno, Jitsi kao video platforma ostaje da zivi i pre svega je orijentisana ka Nixima, kada se posmatra desktop varijanta. Ali sve jedno, nije lose imati zaista pouzdanu verziju online, pa time i cross-platform mogucnost ovakvih poziva.

Preskakanje browser provere na gmailu

U poslednje vreme silni IT strucnjaci, valjda u nedostatku znanja svoje oblasti, pokusavaju da se bave pedagogijom umesto kompjuterskim vestinama. Npr. ako na forumima pitate ljude kako da uradite nesto u WinXP, najpre cete dobiti lekcije o nesigurnosti vaseg sistema, razloge updatea na novije, samo necete dobiti odgovor na pitanje. Valjda je ljudima lakse da brinu tudju brigu. Ono sto mene medjutim zabrinjava nisu random korisnici, vec velike kompanije koje podrzavaju ovakav sentiment. Recimo ja razumem da kompanija ukine podrsku za stari sistem, jer je komplikovano podrzavati svaku tehnologiju pojedinacno, ali ne razumem patolosku potrebu da neko drugi vodi racuna o recimo mojoj sigurnosti. Recite jednostavno da nemate kapaciteta da testirate podrsku, samo mi nemojte biti jos babysitter nakon 35 godina u kompjuterskim naukama.

Jedan ovakav primer je ukidanje podrske za starije browsere, od strane pojedinih sajtova. U pitanju su obicno 32bitne tehnologije, ali je razlog potpuno nerealan i predstavlja primoravanje korisnika da, naterani da koriste novi software naravno kupuju i novi hardware. Dobar primer ovakve perfidne politike je nekada voljeni Google (bar sa moje strane) i gmail servis. Za razliku od Yahoo-a, koji se zaista potrudio da kvalitetno podrzi basic verziju svog servisa koja je izuzetno funkcionalna i brza, samo sto nema lepotu pune verzije, gmail je osakatio podrsku za starije pretrazivace. Ovo je uradio do nivoa da je potpuno neupotrebljiv, jer neke zaista najosnovnije funkcije, poput selekcije grupnih mailova, jednostavno nisu dostupne. Zasto ovo smatram perfidnim, pa zato sto gmail odlicno funkcionise na starijim browserima, ali je pristup sistemski zabranjen.

Ako se ikad nadjete u ovoj situaciji, da ste silom ubaceni u osakacenu verziju gmaila, jednostavno uradite sledece:

1) Ulogujte se normalno u gmail
2) Kliknite sledeci link > https://mail.google.com/mail?nocheckbrowser

Videcete da gmail radi bez ikakvih problema u starijim verzijama Firefoxa i ostalih browsera, od 4x verzija pa navise. Srecno sa novim kompjuterskim trendovima.

Konvertor za preslovljavanje cirilice u latinicu i obrnuto

Desava se da je potrebno konvertovati neki tekst iz cirilice u latinicu i obrnuto.

Ovde cu predstaviti dva nacina na koji to mozete uraditi.

Prvi nacin je uz pomoc dodatka OOoTranslit za Libre Office. Oz pomoc OOoTranslit mozete lako da prebacite izabrani deo ili sav tekst u dokumentima i tablicama iz cirilice u latinicu i obrnuto. Preslovljava i iz starih YUSCII rasporeda (kada piše znak @ umesto Ž i sl.).
Autor dodatka je Aleksandar Urosevic.

OOoTranslit za Libre Office mozete preuzeti sa ove adrese: https://extensions.libreoffice.org/extensions/oootranslit

Drugi nacin je uz pomoc onlajn konvertora, koji se nalazi na ovoj adresi: http://www.konvertor.co.rs/
Dovoljno je iskopirati tekst u polje i pritiskom na zeljeno dugme se vrsi konverzija. Na primer, cirilicni tekst kopirate u levo polje i pritiskom na dugme konvertuj u latinicu, u desnom polju ce se pojaviti tekst preslovljen u latinicu i obrnuto. Zgodno ako na brzinu, zelite da preslovite neki tekst iz cirilice u latinicu i obrnuto.

I Love PDF

Veliki broj onlajn alata za rad sa PDF fajlovima se nalazi na adresi: https://www.ilovepdf.com/

Svi alati su besplatni i jednostavni za upotrebu. Mozete spajati, razdvajati, kompresovati, konvertovati, rotirati, otkljucavati, dodavati vodeni zig sa samo nekoliko klikova misem.

Veoma koristan sajt. Pomogao mi je da razdvojim jedan veliki PDF na pojedinacne strane.

 

 

Gimp 2.10 skripte

Velika kolekcija skripti koje su modifikovane da rade u Gimp-u 2.10 se nalazi na ovoj adresi:
http://www.gimphelp.org/script210.html
U pitanju je spakovana arhiva sa velikim brojem skripti. Kada preuzmete arhivu, raspakujte je i skripte iskopirajte u odgovarajuce foldere. U tekstu na, gore pomenutoj adresi pise gde se sta kopira.
Izuzetak je jedino, ako koristite Gimp Linux Appimage preuzet sa https://github.com/aferrero2707/gimp-appimage
U tom slucaju putanja za foldere je drugacija od onih pomenutih u tekstu na sajtu. Dakle, ako koristite appimage onda su putanje sledece:

Fajlove sa ekstenzijom .scm kopirajte u:
~/.config/GIMP-AppImage/2.10/scripts

U arhivi se nalaze i neki folderi, koje kopirate u:
gimpressionist u: ~/.config/GIMP-AppImage/2.10/
gradients u: ~/.config/GIMP-AppImage/2.10/
patterns u: ~/.config/GIMP-AppImage/2.10/
images u: ~/.config/GIMP-AppImage/2.10/scripts/
plug-ins u: ~/.config/GIMP-AppImage/2.10/

DocDroid

DocDroid je web servis uz pomoc koga mozete brzo deliti dokumente. Podrzani su mnogi formati, kao na primer PDF, DOCX, DOC, ODT, RTF, XLS, XLSX, ODS, PPT, PPTX, ODP, TXT. Registracija na DocDroid nije neophodna da bi ste postavili dokument. Naravno, ako se registrujete, rad je konforniji i dobijate neke pogodnosti koje nemate ako se niste registrovali. Pregledac za dokumente je brz i fleksibilan. Dokumenti se mogu pregledati online iz web pregledaca ili ih mozete preuzeti.
Naravno, besplatni nalozi imaju neka ogranicenja i manje dodatnih opcija u odnosu na placen nalog.
Ogranicenja besplatnog naloga su: maksimalno do 10 dokumenata je moguce postaviti u toku jednog dana i dokument se automatski brise, ako mu niko ne pristupi u roku od 60 dana.

Dokumente delite tako sto postavite direktan link prema dokumentu ili klikom na ikonu za deljenje dokumenata na Twiter-u ili Facebook-u. Takodje postoji i opcija embed i opcija za skracen link, sto je korisno kada delite na forumima ili drustvenim mrezama.

Web adresa: https://www.docdroid.net/

Za probu sam postavio 4 pdf fajla. U ovom primeru sam postavio direktne linkove:

Zbornik tekstova na blogu Kompjuteri objavljeni do 2014. godine:
https://www.docdroid.net/oPhyANm/kompjuteri.pdf

SF prica Svemirske imperije:
https://www.docdroid.net/F9nXp5B/svemirske-imperije.pdf

SF prica Svemirske imperije: Ejndzela:
https://www.docdroid.net/WmRlPtX/svemirske-imperije-ejndzela.pdf

SF prica Svemirske imperije: Crne operacije
https://www.docdroid.net/6kCc8lN/svemirske-imperije-crne-operacije.pdf

Da, najzad sam zavrsio i trecu pricu da zaokruzim trilogiju. :)

EDOC.SITE

EDOC.SITE je sajt za preuzimanje i objavljivanje fajlova u PDF formatu. Na sajtu postoji veliki broj PDF fajlova na razlicitim jezicima. Na EDOC.SITE mozete pronaci skoro sve, od raznih uputstava i tutorijala, preko brosura, pa sve do prica razlicitih zanrova. PDF-ove mozete pregledati online iz browsera ili ih preuzeti na Vas kompjuter. S tim sto u nekim slucajevima, iz nekog razloga nije moguce gledati PDF online u browseru, vec ga morate preuzeti.

Web adresa: https://edoc.site/

Python stil skidanja video materijala

Ovo je jedan zgodan, besplatan i open source nacin skidanja video materijala sa raznih izvora. Ono sto me je navelo da pisem o njemu, je mogucnost skidanja video lekcija sa Udemy MOOC platforme. Ta opcija obicno postoji samo ako je autor kursa dozvoli, sto se retko desava. Sa druge strane, cesto je korisno imati video podsetnik lekcija kurseva koje smo prosli. Za one koji ne znaju, Udemy je na neki nacin jedinstven po tome sto prakticno svako moze napraviti svoj kurs, dok je vecina drugih MOOC provajdera pre svega fokusirana na akreditovane obrazovne ustanove. Samim tim, izbor je jako raznovrstan uz bogatu ponudu kompjuterskih kurseva svake vrste. Medjutim, kako su brojni korisnici primetili, platforma je zahtevna po pitanju resursa (CPU) zbog specificnog pristupa. Zbog ovoga je mogucnost downloada video materijala dodatno korisna.

U pitanju je program youtube-dl, koji je napisan u pythonu, opensource i cross platformski. Lista sajtova sa koje moze da skida materijale zaista je impresivna. Windows verzija je izuzetno laka za upotrebu, jer vec sadrzi Python u sebi, dok je za ostale verzije potrebna instalacija neke verzije poput v2.6/2.7 ili v3.2 i novije. U vecini distroa je Python vec instaliran.

Adresa projekta je na github-u ovde, a lista sajtova koje podrzava ovde. Treba jos napomenuti da verzija za Windows, iako ima ugradjen Python, trazi Visual C++ Redist, koji se moze skinuti sa MS sajta, ako vec nije instaliran u okviru nekog paketa.

Pogledajmo ukratko kako da koristite ovaj program pod Win-om. Naravno, pojedine korake mozete da promenite tako da se uklope u vase potrebe. Najpre ako nemate podrsku za Visual C++ 2010, skinite Redist i instalirajte. U koliko vam program javi dll gresku, ovo je najcesci razlog.

Zatim u root-u C:\ particije napravite folder sa zgodnim imenom, na primer ‘bin’ i u njega stavite kompajlirani exe programa, koji mozete skinuti ovde. Pokrenite dos prompt sa Start > Run > cmd, i ukucajte: cd c:\bin; da bi usli u pomenuti folder. Zatim kucajte: youtube-dl -h; i ako dobijete listu komandi, znaci da sve radi kako treba. U suprotnom, moguce je da nemate instaliranu podrsku koju smo pomenuli.

Sada cemo experimentalno skinuti jedan video sa youtube. Pokrenite Dos prompt (Start > Run > cmd), zatim predjite u folder sa: cd c:\bin i kucajte jednostavnu komandu:

youtube-dl "https://www.youtube.com/watch?v=wmin5WkOuPw" -f mp4

Ova komanda ce skinuti video Firestarter u mp4 formatu, u folderu gde se nalazi exe fajl. U koliko se ne navede format, program ce skinuti native webm format koji je vecini ljudi neupotrebljiv. Za sva fina podesavanja, najbolje je pogledati dokumenta ili potraziti preko gugla, da bi dobili tacno ono sto zelite.

Pogledajmo sada ono od cega smo poceli, a to je skidanje kompletnih Udemy kurseva. Naravno, najpre je potrebno da imate nalog na Udemy-ju kao i da budete upisani na kurs. U tom slucaju, najbolje da proverite da li je autor kursa ostavio mogucnost downloada (tockic na videu dole desno). Ako nije onda vam ovaj Python program moze pomoci preko sledece sintaxe:

youtube-dl -u username -p sifra link-do-kursa

Recimo, pretpostavimo da nekog zanima Tarot i da je upisao trenutno besplatni kurs na ovoj adresi. Takodje, treba imati u vidu da je username na Udemy zapravo vasa email adresa, a link do kursa mora biti kompletan. U tom slucaju komanda bi izledala otprilike ovako:

youtube-dl -u bla@bla.net -p blabla.sifra "https://www.udemy.com/fun-easy-intro-to-all-78-tarot-cards-best-for-beginners"

Ovo ce bez greske skinuti sve video materijale sa kursa u mp4 formatu, pod uslovom da ste zaista i prijavljeni za taj kurs, bilo da je besplatan ili placen. Naravno, isti se princip moze primeniti i na ostale sajtove koji traze da budete ulogovani dok skidate materijale.

Obzirom na komplexnost programa, nemoguce je obraditi sve opcije. Ali je iscrpan tutorijal dostupan na sajtu developera, kao i prilikom pretrage na google, obzirom na sve siru bazu korisnika. Ovo je ujedno i odlicna demonstracija koliko Python moze biti mocan i koristan za konkretnu upotrebu.

ProtonMail

ProtonMail je bezbedan email servis. Bezbedan u smislu da su korisnicki emailovi enkriptovani. Zatim, bezbedan je i u smislu zastite privatnosti i podataka. ProtonMail je smesten u Svajcarskoj, takodje svi serveri su smesteni u Svajcarskoj i svi korisnicki podaci su zasticeni strogim svajcarskim zakonima o zastiti privatnosti.

ProtonMail razvija grupa iz MIT-a i CERN-a.

ProtonMail je osnovan 2013. godine od strane naucnika koji su se sastali u CERN-u i bili su vodjeni zajednickom vizijom sigurnijeg i privatnijeg interneta. Od tada, ProtonMail se razvio u globalni napor da zastiti gradjanske slobode i izgradi sigurniji internet.

Da bi ste otvorili nalog, nisu potrebni (skoro) nikakvi licni podaci. Jedino sto se trazi je email adresa ili mobilni broj telefona, gde ce da se posalje verifikacioni kod za registraciju. Po onome sto pise, ti podaci se ne cuvaju, vec se cuvaju samo hashevi. I ceo postupak otvaranja naloga kratko traje. Ovaj email servis je lak za upotrebu i moderno je dizajniran. Besplatan servis, koji pruza ProtonMail Vam je ogranicen na 500 mb prostora za Vase emailove i protok od 150 emailova dnevno, moze ga koristiti 1 korisnik i mozete imati jednu email adresu. Postoje i servisi koji nisu besplatni i pruzaju vece mogucnosti koriscenja, kao na primer vise prostora za email, vise korisnika, vise email adresa itd…

Pored, obicnih emailova, moguce je slati enkriptovane emailove i emailove, koji se cuvaju neko odredjeno vreme, posle se automatski brisu. Ovo funkcionise, cak i ako saljete nekome email na email adresu, koja nije na ProtonMailu, vec na primer na Yahoo Mailu, Hotmailu ili GMailu. U tom slucaju ce korisnik koji primi takav email dobiti link na server ProtonMaila, gde moze procitati poruku. Naravno, potrebno je znati i sifru za dekriptovanje takve poruke.

Web adresa za ProtonMail je: https://protonmail.com/

Vremenska prognoza iz terminala u Linuxu

Uz pomoc komande curl mozete videti vremensku prognozu za razne svetske gradove. Curl skida podatke sa sajta: http://wttr.in/
Uzgred, mozete tu adresu otvoriti i u web pregledacu i bice prikazani podaci za vas grad. Ako kojim slucajem grad nije “pogodjen”, onda mozete rucno ukucati ime grada, na primer za Beograd:
http://wttr.in/belgrade

Otvorite terminal i kucajte:
curl http://wttr.in/
ili
curl http://wttr.in/belgrade

%d bloggers like this: