Podesavanje rezolucije, kada je zakucana na minimalnu (640×480)

Malo nezgrapan naslov, ali eto, nisam smislio bolji. :)
Elem, pre neki dan sam instalirao Linux Mint 18 Mate na laptop Fujitsu Siemens Amilo La1703. U pitanju je stari laptop, sa 2 GB ram memorije, ekran je 15″ rezolucije 1280×800 piksela. Procesor je AMD Sempron 3500+, 1.8GHz. Graficka kartica je VIA Chrome9 HC.
Posle zavrsene instalacije sam imao problem, da je rezolucija ekrana bila zakucana na 640×480 piksela i nije bilo mogucnosti da se podesi bilo koja visa rezolucija.
Posle vise eksperimentisanja i isprobavanja, na kraju sam definisao xorg.conf fajl i posle toga je rezolucija ekrana uspesno namestena na 1280×800 piksela.

Pokrenuo sam terminal i ukucao:

gksudo xed /etc/X11/xorg.conf

Zatim sam u xorg.conf upisao sledece:

Section "Device"
	Identifier	"Device0"
	Driver	"vesa"
EndSection
Section "Monitor" Identifier "Configured Monitor" HorizSync 30.0-62.0 VertRefresh 50.0-70.0 EndSection
Section "Screen" Identifier "Default Screen" Device "Card0" Monitor "Configured Monitor" DefaultDepth 24 SubSection "Display" Modes "1280x800" "1024x768" "800x600" EndSubSection EndSection

Zatim sam restartovao kompjuter.

Advertisements

Instaliranje mreznog drajvera sa Ndiwsrapper-om

Ndiwsrapper je program, koji omogucava koriscenje Windows drajvera za mrezne uredjaje na Linux operativnim sistemima.

Drajveri za neke mrezne adaptere nisu dostupni na Linux-u. Ndiwsrapper omogucava korisccenje Windows drajvera koji su dostupni za, skoro sve, savremene PC mrezne adaptere.

Preuzmite Windows drajver za vas mrezni uređaj. U ovom primeru cu koristiti Fujitsu Siemens Computers WLAN 802.11b/g (SiS163u) drajver.

Pokrenite terminal

  • U terminalu kucajte:
    mkdir -p ~/wlan
  • Zatim, raspakujte arhivu sa drajverom u direktorijum: ~/wlan
  • Promenite aktivni direktorijum kucajuci:
    cd ~/wlan
  • Kucajte:
    sudo ndiswrapper -i sis163u.inf
    Ovim ste instalirali drajver. U ovom primeru koristim sis163u.inf drajver. Ako imate neki drugi mrezni uredjaj, onda morate kucati ime drajvera za taj uredjaj.
  • sudo ndiswrapper -l
    Ovom komandom listate ndiswrapper drajvere. Korisno da proverite da li ste uspesno instalirali drajver.
  • Zatim treba da se upise konfiguracija za modprob. To se radi komandom:
    sudo ndiswrapper -m
  • Posle toga, ukucajte:
    sudo ndiswrapper -ma
    Ovo upisuje modul alias konfiguracije za sve uredjaje.
  • Zatim kucajte:
    sudo depmod -a
    sudo modprobe ndiswrapper

Na kraju restartujte kompjuter.

Sada proverite da li mrezni adapter radi kako treba.

Gimp tutorijal 75 – Gimp 2.10.0

Pirkaz nove verzije Gimpa 2.10.0.

GIMP 2.10.0

Najzad, posle vise godina iscekivanja, pojavio se GIMP 2.10.0. Ima na tone noviteta.
– Obrada slika je skoro potpuno prebacena u GEGL. Omogucavajuci 16 i 32 bitnu obradu slika. Hardverski ubrzanu i “multi-threaded” obradu piksela,
– Nekoliko novih alata i poboljsani stari alati.
– Canvas preview za sve filtere koji su prebaceni u GEGL.
– Podrska za nekoliko novih formata slika (OpenEXR, RGBE, WebP, HGT), kao i poboljsana podrska za mnoge od starih formata slika.
– Mogucnost pregleda i izmene metadata podataka, Exif, XMP, IPTC i DICOM.
I jos dosta toga….

Kada se malo bolje upoznam sa novim Gimpom (i naravno kada nadjem vremena), bice i video prikaz nekih od novih opcija i alata u Gimpu.

Linux verziju Gimpa, mozete instalirati iz Flatpaka.
Pokrenite terminal i kucajte komandu:
flatpak install https://flathub.org/repo/appstream/org.gimp.GIMP.flatpakref

Zvanicna web prezentacija je na adresi:
https://www.gimp.org/

Pascal: Dodatne teme

U danasnjoj lekciji obradjujemo teme koje se nisu nasle na dnevnom redu. To su Setovi, grananje sa upotrebom Case Of, i rad sa greskom uz Try-Except konstrukciju. Obzirom da nisu esencijalne, dacemo samo osnovne primere za svaki pristup. Ako vam se bas dopadnu, uvek ih mozete bolje upoznati preko preporucenih sajtova.

1) Case Of

U ranijem textu o kontroli toka programa, obradili smo if/then komande, koje se generalno najvise koriste u razlicitim programskim jezicima. U Pascalu postoji i elegantna Case Of konstrukcija, pomocu koje mozemo proveriti vise mogucnosti odjednom. Pogledajmo primer sa pogadjanjem brojeva.

program CaseOf;

var
b:integer;

begin
b := 0;
while (b<>35) do begin
write('Unesite broj od 1 do 70: ');
readln(b);
case (b) of
1..34 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je veci'); writeln;
end;
36..70 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je manji'); writeln;
end;
35 : begin writeln;
writeln('Cestitamo, pogodili ste broj');
readln; end;
else begin writeln;
writeln('Broj mora biti izmedju 1 i 70'); writeln;
end; end;
end;
end.

U ovom primeru najpre smo definisali uslov za izvrsenje programa i zatrazili unos broja koji zatim proveravamo kroz nekoliko mogucnosti. U prvom slucaju broj je manji, u drugom veci, u trecem tacan dok else opcija daje odgovor u koliko korisnik nije sledio uputstva. Za Case-Of konstrukciju Else deo nije neophodan. Vise o mogucnostima Case Of pogledajte ovde i ovde.

2) Try-Except

Ovde se radi o dobroj praxi provere mogucnosti rada, da ne bi doslo do nekontrolisanog izlaska iz programa. Uvek je pametnije kontrolisati izlaz uz planirani output, nego prepustiti greske slucaju. U tom smislu za jednostavan a koristan primer, upotrebicemo nas prethodni program. Najpre pokrenite program CaseOf koji smo upravo probali, i umesto punog broja unesite decimalni broj ili neko slovo. Videcete da se program jednostavno zatvorio sam od sebe. Ono sto se zapravo desava je da ocekivani unos mora biti integer tipa, i u svakom drugom slucaju dolazi do greske koja nekontrolisano zatvara program. Sada cemo preraditi prethodni primer da hvata ovu gresku i daje odgovor.

program TryExcept;
uses
sysutils;
var
a:boolean;
b:integer;

begin
b := 0;
while (b<>35) do begin
write('Unesite broj od 1 do 70: ');
try //pokusaj citanja b
a := true; readln(b);
except //ako dodje do greske
writeln;
writeln('Neophodno je da unesete integer');
writeln; a := false; end;
case (b) of
1..34 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je veci'); writeln;
end;
36..70 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je manji'); writeln;
end;
35 : begin writeln;
writeln('Cestitamo, pogodili ste broj');
readln; end;
else begin
if a then begin writeln;
writeln('Broj mora biti izmedju 1 i 70'); writeln;
a := false; end; end; end;
end;

end.

Najpre smo ucitali unit sysutils, koji je neophodan za rad sa sistemskim greskama. Nakon toga smo organizovali tok programa kao u prethodnom slucaju, uz hvatanje greske prilikom unosa varijable b. Ako do nje dodje, umesto izlaska iz programa, pokrece se alternativni kod koji salje poruku, dok program nastavlja sa izvrsavanjem. Kontrolni boolean omogucava elegantniji nastavak programa jer preskace nepotrebnu finalnu poruku u slucaju sistemske greske. Vise o Try-Except pogledajte ovde i ovde.

Inace, Lazarusov forum je odlicno mesto za nalazenje resenja kada je Pascal u pitanju.

Linux tutorijal 27 – Steghide program za steganografiju

Prikaz programa Steghide za steganografiju.
Steghide mozete instalirati komandom iz terminala:
sudo apt install steghide

Linux tutorijal 26 – ClamAV

Prikaz ClamAV Open Source antivirusa.

ProtonMail

ProtonMail je bezbedan email servis. Bezbedan u smislu da su korisnicki emailovi enkriptovani. Zatim, bezbedan je i u smislu zastite privatnosti i podataka. ProtonMail je smesten u Svajcarskoj, takodje svi serveri su smesteni u Svajcarskoj i svi korisnicki podaci su zasticeni strogim svajcarskim zakonima o zastiti privatnosti.

ProtonMail razvija grupa iz MIT-a i CERN-a.

ProtonMail je osnovan 2013. godine od strane naucnika koji su se sastali u CERN-u i bili su vodjeni zajednickom vizijom sigurnijeg i privatnijeg interneta. Od tada, ProtonMail se razvio u globalni napor da zastiti gradjanske slobode i izgradi sigurniji internet.

Da bi ste otvorili nalog, nisu potrebni (skoro) nikakvi licni podaci. Jedino sto se trazi je email adresa ili mobilni broj telefona, gde ce da se posalje verifikacioni kod za registraciju. Po onome sto pise, ti podaci se ne cuvaju, vec se cuvaju samo hashevi. I ceo postupak otvaranja naloga kratko traje. Ovaj email servis je lak za upotrebu i moderno je dizajniran. Besplatan servis, koji pruza ProtonMail Vam je ogranicen na 500 mb prostora za Vase emailove i protok od 150 emailova dnevno, moze ga koristiti 1 korisnik i mozete imati jednu email adresu. Postoje i servisi koji nisu besplatni i pruzaju vece mogucnosti koriscenja, kao na primer vise prostora za email, vise korisnika, vise email adresa itd…

Pored, obicnih emailova, moguce je slati enkriptovane emailove i emailove, koji se cuvaju neko odredjeno vreme, posle se automatski brisu. Ovo funkcionise, cak i ako saljete nekome email na email adresu, koja nije na ProtonMailu, vec na primer na Yahoo Mailu, Hotmailu ili GMailu. U tom slucaju ce korisnik koji primi takav email dobiti link na server ProtonMaila, gde moze procitati poruku. Naravno, potrebno je znati i sifru za dekriptovanje takve poruke.

Web adresa za ProtonMail je: https://protonmail.com/

Meltdown i Spectre – Bez panike!!!

Mediji, koji prate desavanja na IT sceni su pocetkom 2018. godine, objavili vest o Meltdown i Spectre.
Sta su Meltdown i Spectre?
Ukratko, da ne ulazim previse u detalje, to su “exploiti” za kritican bezbednosni propust u savremenim procesorima. Koliko vidim iz tekstova, najvise su pogodjeni Intel procesori, takodje i neki ARM procesori. Najmanje se u celoj prici pominju AMD procesori. S obzirom da je to hardverski bezbednosni propust u samom procesoru, pogodjeni su svi operativni sistemi, koji korsite procesore koji imaju taj bezbednosni propust: Windows, Mac, Linux, iOS, Android itd… Prostim recnikom, da bi obicni ljudi to razumeli, ti bezbednosni propusti omogucavaju programima, da “kradu” podatke koji se trenutno obradjuju. Normalnom programu, nije dozvoljeno da cita podatke drugog programa, ali maliciozni program, koristeci Meltdown i/ili Spectre exploite, moze da pristupi tim podacima. Konkretno, moze da cita memoriju Kernela i drugih programa, kojima normalan program nema pristup i na taj nacin moze da se dodje do sifara i drugih osetljivih informacija.
Detaljnije informacije mozete procitati na vikipediji:
https://en.wikipedia.org/wiki/Spectre_(security_vulnerability)
https://en.wikipedia.org/wiki/Meltdown_(security_vulnerability)

Inace, citajuci tekstove, video sam da je to bezbednosni propust, koji potencijalno postoji na Intel procesorima jos od 1995. godine, iskljucujuci Itanium procesore i Atom procesore proizvedene pre 2013 (Atom procesor u mom MSI U100 netbook-u je stariji, ali sam sve zakrpio za svaki slucaj).

U nastavku teksta cu Vam opisati kako da zakrpite Linux Mint 18.3, koga, uzgred budi receno ja koristim.

Treba zakrpiti nekoliko stvari, ja sam se rukovodio tekstom sa Linux Mint bloga, ali cu Vam napisati jos jednu stvar, koja tamo nije pomenuta, a meni je bila jako korisna, jer sam naleteo na problem na jednom od kompjutera sa Atom procesorom, ali krenimo redom.

Kao prvo, napravite rezervne kopije, nikad se ne zna, sta moze krenuti naopako, pogotovo, sto morate promeniti Kernel.
Zatim, pre nego sto promenite Kernel… Ovo ne pise na Linux Mint blogu, ja sam imao problem na MSI U100 Netbook-u sa Atom procesorom i Intel integrisanom grafikom. Posle updatea kernela, vise od trecine ekrana nisam mogao da vidim, bilo je zabagovano, samo sam oko jedne cetvrtine ekrana mogao da vidim sa desne strane.
Ako ranije niste instalirali, instalirajte Grub Customizer:
U terminalu kucajte:
sudo add-apt-repository ppa:danielrichter2007/grub-customizer
sudo apt update
sudo apt install grub-customizer

Pokrenite ga i kliknite na karticu General Settings, tu proverite da li je Grub meni vidljiv prilikom podizanja sistema. Ako Vam je Linux Mint jedini operativni sistem, najverovatnije, da se Grub meni ne vidi prilikom podizanja sistema, zato ukljucite opciju: show menu. I postavite da se vidi na primer 3 sekunde. To ce Vam biti dovoljno da, u slucaju da imate problema sa novim kernelom, podignete sistem u stariji kernel i da popravite stvari. Sacuvajte izmene i nadogradite Kernel. Elem, posto i posle vise pokusaja Kernel 4.13.0-26 nije radio kako treba, instalirao sam Kernel 4.4.0-109 na taj netbook i sa tim kernelom je sve bilo u redu. Inace i kernel 4.4.0-109 ima zakrpu protiv Meltdown i Spectre. U pitanju je 32 bitni Linux Mint 18.3.

Na ostalim kompjuterima nisam imao problema sa 64 bitnim Linux Mint 18.3 i Kernelom 4.13.0-26, sve je radilo kako treba.

Verzije kernela koje su zakrpljene protiv Meltdown i Spectre su:
– 3.13 series (Linux Mint 17 LTS): patched in 3.13.0-139
– 3.16 series (LMDE): patched in 3.16.51-3+deb8u1
– 4.4 series (Linux Mint 17 HWE and Linux Mint 18 LTS): patched in 4.4.0-108
– 4.13 series (Linux Mint 18 HWE): patched in 4.13.0-25

Ono sta jos treba da se zakrpi je NVidia drajver, ako imate NVidia graficku karticu sa vlasnickim drajverima. Verzija drajvera, koja ima zakrpu za Meltdown i Spectre je: 384.111.

Zatim treba zakrpiti web pregledace. Da i njih… Zato sto je moguce uz pomoc Java skripte iskoristiti Meltdown i Spectre exploite, mada, ako je Kernel nadogradjen, onda zlonamerne Java skripte ne mogu nista da urade, ali bolje je sve zakrpiti…

Firefox 57.0.4 je zakrpljen. Mozete ga updateovati, ako to vec niste uradili iz Update Managera.
Google Chrome i Chromium: U adresnoj liniji kucajte: chrome://flags, potrazite Strict site isolation kliknite na Enable da bi ste ukljucili opciju i restartujte Chrome ili Chromium.
Opera: takodje updateujte na poslednju verziju i u adresnu liniju kucajte:
opera://flags/?search=enable-site-per-process kliknite na Enable da bi ste ukljucili opciju i restartujte Operu.

Intel Microcode: Zakrpljena verzija je 3.20180108.0. Trebalo bi i ovo da se upadeuje iz update managera. Proverite verziju klikom na Menu -> Control Center -> Driver Manager i aktivirajte ga, ako nije aktiviran.

E, sad za kraj, ove softverske zakrpe imaju i svoju cenu, a to je pad performansi na kompjuterima. Takodje, citajuci tekstove, neki tvrde da pad moze da bude od nekoliko procenata, pa do 30%. Odmah sam to i proverio, pa sam sproveo mali test, koji sam radio na Asus K52J laptopu. Testove sam radio sa starim Kernelom 4.10.0-42 i sa novim Kernelom 4.13.0-26. Testove sam radio iz Firefoxa da bih testirao pad performansi Firefoxa, drugi test sam radio programom Sysbench 0.4.12.

Prvi test je brzina Firefox-a.

Test je Kraken sa ove adrese: https://krakenbenchmark.mozilla.org/

Kernel: 4.13.0-26-generic 64 bit
Mozilla Firefox 57.0.4 (64-bit)
Ovde sam uradio 3 testa i izracunao prosek: 2307.4ms

————————————————————–

Kernel: 4.10.0-42-generic
Mozilla Firefox 57.0.4 (64-bit)
Ovde sam uradio 3 testa i izracunao prosek: 2203.9ms

Kao sto vidite, evidentan je mali pad performansi Firefoxa.

————————————————————–

Sada slede rezultati Sysbench testa. Tu sam sproveo test procesora i test memorije

Kernel: 4.13.0-26-generic 64 bit:

sysbench –test=cpu run

Test execution summary:
total time: 12.8440s
total number of events: 10000
total time taken by event execution: 12.8429
per-request statistics:
min: 1.27ms
avg: 1.28ms
max: 3.55ms
approx. 95 percentile: 1.33ms

Threads fairness:
events (avg/stddev): 10000.0000/0.00
execution time (avg/stddev): 12.8429/0.00

sysbench –test=memory run

Test execution summary:
total time: 52.4861s
total number of events: 104857600
total time taken by event execution: 44.2260
per-request statistics:
min: 0.00ms
avg: 0.00ms
max: 0.09ms
approx. 95 percentile: 0.00ms

Threads fairness:
events (avg/stddev): 104857600.0000/0.00
execution time (avg/stddev): 44.2260/0.00

————————————————————–

Kernel: 4.10.0-42-generic 64 bit:
Sysbench 0.4.12

sysbench –test=cpu run

Test execution summary:
total time: 12.8330s
total number of events: 10000
total time taken by event execution: 12.8319
per-request statistics:
min: 1.27ms
avg: 1.28ms
max: 3.25ms
approx. 95 percentile: 1.32ms

Threads fairness:
events (avg/stddev): 10000.0000/0.00
execution time (avg/stddev): 12.8319/0.00

sysbench –test=memory run

Test execution summary:
total time: 51.9284s
total number of events: 104857600
total time taken by event execution: 43.8580
per-request statistics:
min: 0.00ms
avg: 0.00ms
max: 0.11ms
approx. 95 percentile: 0.00ms

Threads fairness:
events (avg/stddev): 104857600.0000/0.00
execution time (avg/stddev): 43.8580/0.00

I ovde je prisutan mali pad performansi.

————————————————————–

Na svim ovim testovima je evidentan pad performansi, ali po mom skromnom misljenju, pad performansi je zanemarljiv. Barem na ovim generickim testovima.

Install Chrome Extensions dodatak za Operu

Install Chrome Extensions je dodatak za Operu, koji omogucava instaliranje dodataka za Google Chrome sa Google Chrome Web Store-a u Operu. Mozete instalirati samo dodatke, teme nisu podrzane.

Detaljnije informacije za Install Chrome Extensions mozete pogledati na ovom linku:
https://addons.opera.com/en/extensions/details/download-chrome-extension-9/?display=en
Takodje, odatle mozete i instalirati dodatak.

%d bloggers like this: