Latest Entries »

Ova jako zanimljiva igra vec je opisana na blogu ovde. Kada je instalirate pojedine staze i likovi ce biti zakljucani dok ne prodjete challenge. Ako medjutim zelite samo da vozite staze, evo nacina kako da ih otkljucate.

1) Locirajte fajl challenges.xml. Default je:

a) Linux >
/home/<username>/.config/supertuxkart/challenges.xml

b) Windows >
Documents and Settings\<username>\Application Data\supertuxkart\challenges.xml

c) Windows Portable >
SuperTuxKartPortable\Data\supertuxkart\challenges.xml

2) Otvorite ga u text editoru. Videcete spisak zakljucanih staza po nivoima. U verziji 7x bice samo spisak staza.

3) Sada sve instance “false” promenite u “true”. Snimite promene i pokrenite igru. Sve staze, nivoi i likovi ce biti otkljucani.

Inace, SuperTuxKart je takodje dostupan i u portabilnoj verziji ovde. A ako sistemska zahtevnost predstavlja problem, prethodne port verzije se mogu skinuti na sourceforge.

PDF – OCR

Stranice PDF knjiga mogu biti skenirane ili otkucane. U prvom slucaju zapravo imamo skup slika koje je nemoguce kopirati ili textualno pretrazivati. Ovde cemo dati jedan nacin kako da skenirani PDF prevedete u textualni.

Metod koji koristimo je besplatan i portabilan. Medjutim ogranicen je na velike jezike – Engleski, Nemacki, Francuski i Spanski. U koliko zelite da konvertujete ExYu fajlove, preporucljivo je da instalirate normalnu verziju programa koji cemo koristiti, te odgovarajuce lang fajlove. Moguce je takodje koristiti Engleski za nasu latinicu, ali su rezultati bolji sa originalnom podrskom.

Na sledecoj strani, najpre skinite portabilni XChange Viewer i Help and OCR Addon koji se nalazi neposredno ispod. Instalirajte program u folder po zelji ili USB, zatim pokrenite Addon i usmerite instaler na folder gde ste prethodno instalirali glavni program. Ako je sve uradjeno kako treba, u subfolderu App / PDFV_Portable pojavice se folder ocrdats sa jezickim fajlovima.

Pokrenite PDF-XChange, 2x klik na radnu povrsinu (ili File > Open), ucitajte skenirani pdf fajl i kliknite OCR dugme (ili Document > OCR Pages). Ovde mozete dodatno promeniti osnovni jezik, kao i definisati koje stranice zelite da prevedete. Default vrednosti za stepen preciznosti ce uglavnom biti dovoljne. Ako je pdf lose skeniran, promenite iz Medium u High.

Zatim kliknite Ok i sacekajte da se proces zavrsi. U zavisnosti od duzine fajla i podesavanja, ovo moze da potraje duze vreme. Zatim jednostavno snimite novi fajl i dobili ste pdf sa kojim mozete da manipuliste na standardan nacin, od pretrazivanja do kopiranja texta.

Dodao bih jos da ni jedan OCR metod nije savrsen, ali ovaj radi jako efikasno u odnosu na druge.

Uvod u Linux

U organizaciji Linux Fondacije i EdX-a, upravo je poceo besplatni uvodni kurs u linux. U pitanju je poboljsana v2 kursa.

Sastoji se od 18 poglavlja i obradjuje sve sto je neophodno za ulazak u svet linuxa. Na pocetku se bavi filozofijom i pristupom operativnog sistema, obradjuje instalaciju, file sisteme i sve ostalo vezano za osnovu. Zatim prelazi na prakticne stvari, poput navigacije, rada sa fajlovima, strukture sistema, rada sa textom, stampanja, mreze, sigurnosti itd. Zatim prelazi na nesto naprednije teme poput bash skriptinga, rada sa procesima i slicno. I na kraju daje pregled tipicnih programa koji se koriste u svetu linuxa. Vecinu ovih programa smo obradili na stranicama bloga.

Sve ovo je prikazano kroz tri najpopularnije familije linuxa, Ubuntu kao predstavnik Debiana, CentOS u ime Fedore, i OpenSUSE za SUSE. Za rad sa kursom nije neophodno ali je vise nego preporucljivo da instalirate jedan od ovih sistema. To mozete uraditi u Virtual Boxu ili nekom slicnom programu za virtualizaciju. Akcenat je stavljen na rad sa konzolom, pa je primena znanja uglavnom univerzalna.

Na kraju se nalazi finalni ispit. Za uspesno polaganje potrebno je znati 70% pitanja. Materijal sa kursa je dostupan sve vreme. Krajem svakog meseca sumiraju se rezultati i nakon uspesnog polaganja sertifikat postaje dostupan u dashbordu EdX-a. Opcija Honor Code je besplatna, a postoji mogucnost placenog verifikovanog sertifikata.

Adresa kursa je >

https://www.edx.org/course/introduction-linux-linuxfoundationx-lfs101x-2

Na kraju bih dodao da ovaj kurs, obzirom na strukturu i pristup, predstavlja gotovo idealan uvod u Linux.

SuperTuxKart

SuperTuxKart ili skraceno STK je open source trkacka igra. Razvija se za Linux, Windows i Mac OS X. Igra je zabavnog tipa, karakteri u igri su open source maskote. Igra poseduje vise modova igranja, kao sto su: Grand Prix, Single Race, Time Trial, Follow-the-leade i 3-Strikes Battles. Ima vise od 20 staza i arena.

Linkovi:
sourceforge: http://supertuxkart.sourceforge.net/
blog: http://supertuxkart.blogspot.com/
dodaci: http://stkaddons.net/

SRECNA NOVA GODINA!!!

Svim posetiocima bloga Kompjuteri ekipa bloga zeli srecnu novu godinu!

2015

Zbornik IT tekstova sa bloga Kompjuteri

PDF e-book linkovi za preuzimanje:

Blog Kompjuteri: kompjuteri
Dropbox: https://dl.dropboxusercontent.com/u/26020865/kompjuteri.pdf

O ovoj knjizi

Ebook je nastao sa idejom da se citaocima da lep i koristan poklon povodom Nove godine. Sadrzi sve textove od pocetka rada, koji datira godinama unazad i pre prelaska na wordpress platformu. U njemu cete naci analize, uputstva i tutorijale vezane za Kompjuterske nauke u najsirem smislu. Od raznih operativnih sistema i networkinga, preko programiranja, dizajna i multimedije, pa do prikaza open source programa i besplatnih igara.

U gotovo svim postovima, akcenat smo stavljali na prakticnost u radu. Pored brojnih resenja za neke od standardnih problema, znacajan deo cine pojedinacni i serije tutorijala. Npr. naci cete izuzetnu seriju vezanu za rad sa Gimpom, ili kratak ali vrlo efektan uvod u Python. Mislim da ovakav pristup bez puno teoretisanja predstavlja i najvecu vrednost ove knjige.

Imajte takodje u vidu, da textovi predstavljaju odraz iskustva i pristupa autora. On se ne poklapa uvek sa opste prihvacenim pogledima u IT svetu. Takodje, pojedina uputstva obradjuju podesavanja na dubinskom sistemskom nivou. Iako smo se trudili da sto jasnije objasnimo svaki detalj, to nije uvek moguce. Autori nece snositi odgovornost za eventualne probleme koji mogu nastati, te vas molim da imate u vidu, da uputstva u knjizi primenjujete na sopstvenu odgovornost.

Opredelili smo se za CC-BY-SA licencu. Ukratko, ebook mozete koristiti u celosti ili po textovima u bilo koje svrhe, ukljucujuci i komercijalne. Neophodno je samo da navedete izvor, te da eventualni remix bude pod istom licencom (Share Alike). Takodje, licenca je kompatibilna sa Radovima Slobodne Kulture.

Na kraju bih rekao da ce ovaj ebook biti od najvece koristi nasim redovnim citaocima. Zato sto nece biti samo IT zbornik, vec i offline podsetnik onoga sto vec znaju. U tom smislu vas pozivam da, kao i do sada, pratite nas rad na dobro poznatoj adresi >

https://kompjuteri2011.wordpress.com

Srecna Nova i sve najbolje.

~ Windu Jet

 

PDF e-book linkovi za preuzimanje:

Blog Kompjuteri: kompjuteri
Dropbox: https://dl.dropboxusercontent.com/u/26020865/kompjuteri.pdf

Od verzije 34, FireFox je resio da ponudi svoje resenje za Audio/Video chat. Za razliku od drugih servisa, nije potrebno otvaranje naloga. Jednostavno kliknete Hello dugme, dobijete link, pastujete ga vasem prijatelju i imate A/V komunikaciju. A sve ovo preko WebRTC protokola, koji promovise upravo WWW Konzorcijum kao novi standard A/V komunikacije izmedju browsera, bez upotrebe addonova.

Jos od beta verzije, postavljano je pitanje gde naci ovu opciju. U beta verziji to se radilo sa klikom gore desno na Menu button (tri vodoravne linije) > Customize > i tu je moglo da se nadje dugme za aktiviranje Hello opcije. Nakon premestanja u polje menija ili toolbara, sve je radilo kako treba.

Sa finalnom verzijom medjutim, za veliku vecinu korisnika (90%), ova opcija je skrivena. Razlog su kapaciteti Mozilla servera. Iz tog razloga developeri FF-a su odlucili da ovu opciju pustaju korak po korak, da bi bili sigurni u kvalitet ponude. U koliko spadate u tih 90% koji nemaju ovu opciju, evo kako da je enablujete.

U address baru upisite ‘about:config’ > I’ll be careful > pronadjite ‘loop.throttled’ > 2x klik za False > restartujte Firefox. Zatim dugme Menu (gore desno) > Customize > i prebacite Hello dugme na upotrebljivo mesto. Klik na Hello, paste link prijatelju i imate aktivni A/V chat. Ovo su tek prvi koraci, pa se mogu ocekivati problemi. Ali obzirom na orijentaciju FF-a i W3C, mozemo ocekivati ne samo poboljsanja vec i nove opcije, a mozda i nezavisne specijalizovane klijente.

Treba dodati da Mozilla ima i svoj server za naloge, te se mozete i registrovati u koliko primetite da ovaj nacin povezivanja cesto koristite. Ovo omogucava kontakt liste i slicne opcije na koje smo navikli na ostalim messengerima.

Srecno sa novim standardnima online komunikacije. :)

Zoom desktopa mozete postici tako sto drzite pritisnut Alt taster na tastaturi i okrecete tockic misa. Jako korisna oopcija za uvecanje sitnog teksta i sitnih detalja u XFCE radnom okruzenju.

Do juce za ovo nisam znao, sve dok moj sin nije to slucajno otkrio, dok se igrao s misem i lupao po potastaturi. :)

Da malo citiram Gidru: “Ljubi ga majka. :)”

Primetio sam bag u Xubuntu 14.04 koji je instaliran na Netbook MSI Wind U100. Bag se manifestuje treperenjem ekrana prilikom povratka iz standby, odnosno suspend rezima, prilikom promene osvetljenosti ekrana i kada se ekran ponovo ukljuci posle perioda ne aktivnosti.

Probao sam vise nacina da resim problem, ali je jedino delotvorno bilo flesovanje Biosa na noviju verziju.

Sa adrese:
http://www.msi.com/support/nb/U100.html#down-bios
preuzmite poslednju verziju Biosa za MSI Wind U100.

Zatim dobro procitajte uputstvo kako flesovati Bios, da nesto ne bi ste zeznuli. Ako koristite Windows, uputstva mozete preuzeti u PDF formatu u zavisnosti od verzije Windowsa koji koristite.

Na sajtu nije pomenuto, ali pripremu USB-a za flesovanje mozete raditi i iz Linuxa.

Instalirajte UNetbootin iz Ubuntu Software Center.
Zatim sa adrese:
http://www.freedos.org/download/
preuzmite FreeDOS 1.0 Floppy.

Ukljucite USB fles i pokrenite UNetbootin. U UNetbootin-u kliknite na opciju Disk Image i u padajucem meniju, umesto ISO izaberite Floppy. Kliknite na dugme sa tri tacke i potrazite fajl fdboot.img, koji ste skinuli sa Free Dos sajta. U padajucem meniju Type postavite USB Drive a u padajucem meniju Drive postavite USB flash koji ste ukljucili u MSI Wind i kliknitee na ok. Kada se pravljenje Boot diska zavrsi zatvorite UNetbootin.

Zatim raspakujte zipovani fajl n011_10g.zip u kome se nalazi Bios na USB fles.
Restartujte kompjuter i podignite sistem sa USB-a.

Kada se pojavi tekst na ekranu default, pritisnite enter na tastaturi i zatim u meniju, strelicama, izaberite opciju FreeDOS Safe Mode (don’t load any drivers) i pritisnite enter.

Kada se pojavi DOS prompt udjite u folder gde je raspakovan fajl n011_10g.zip, komandom u DOS-u:
cd EN011IMS.10G i pritisnite enter.
kada ste usli u taj folder, pokrenite flash.bat tako sto ukucate flash i pritisnete enter.

Sacekajte da program flesuje Bios.

NAPOMINJEM DA ZA VREME OVE OPERACIJE NIKAKO NE ISKLJUCUJETE MSI WIND!!!

A preporucujem vam da baterija bude napunjena i kabal za napajanje bude ukljucen u struju. Kada se operacija zavrsi iskljucite MSI Wind, iskljucite kabal za napajanje i izvadite bateriju na jedno 15 sekundi (tako pise u uputstvu za flesovanje). Zato sam napomenuo na pocetku da ga procitate. Ima korisnih informacija koje su veoma bitne za flesovanje. Jer je to potencijalno rizicna operacija. Ako ne uradite dobro, onda ce te morati MSI Wind da nosite u servis.

Zatim vratite bateriju, ukljucite kabal za napajanje i odmah po ukljucenju udjite u Bios. Sacuvajte podesavanja Biosa i restartujte kompjuter. Posle restarta, kada se podigne Xubuntu, problem sa treperenjem ekrana bi trebalo da nestane.

MOOC-ovi su kurservi, obicno organizovani od strane znacajnih obrazovnih institucija, besplatni i po pravilu otvoreni za sve. Obzirom na ovakvu strukturu, njihova popularnost i posecenost je ogromna i meri se desetinama hiljada studenata. Zapravao sama skracenica MOOC, sa znacenjem – Masivni Online Otvoreni Kursevi, najbolje definise ovaj koncept.

Obzirom na ideju, struktura korisnika je naravno veoma raznovrsna u svakom smislu. Kako obrazovno i po lokaciji, tako i po godinama. Npr. uvek je lepo videti ljude sa 60-70 godina koji i dalje imaju zelju da nauce nesto novo, osobe srednjih godina spremne na usavrsavanje ili cak promenu karijere, kao i mlade ljude pune entuzijazma i zelje za sticanjem novih znanja.

Postoji barem cetiri dobrobiti MOOCova, to su: cena, komfor, kvalitet i razvoj. Najpre kursevi su uglavnom besplatni. Sto ce reci dostupni svima koji imaju pristup brzom internetu. Gotovo celom svetu. Mogu se zavrsavati iz komfora sopstvenog doma. Obzirom da se radi o vrhunskim predavacima i strucnjacima iz pojedinih oblasti, kvalitet je zaista na zavidnom nivou. I na kraju, uz nezapamcenu popularnost ovog tipa prenosa znanja, sam sistem napreduje na tehnickom i proceduralnom nivou. Npr. ako neko iz relativno siromasnog malog sela bilo gde u svetu, ima priliku da zavrsi Stanfordov kurs iz Kompjuterskih Nauka u organizaciji profesora Nicka Parlantea, to zaista izgleda kao veliki korak napred za covecanstvo. A kako ce se zavrisiti, videcemo. :)

Pomenimo jos i akreditaciju. U vecini slucajeva, nakon uspesnog zavrsetka kursa, dobicete i dokaz u obliku PDF sertifikata koji mozete skinuti sa sajta edukativnog provajdera i odstampati. U kojoj ce meri ovakav sertifikat biti cenjen, zavisi od onog ko vrsi procenu, najcesce poslodavca. Svakako je ocigledno da time dokazujete vase interesovanje, znanje i ulozeni rad u pomenutoj oblasti, medjutim bitnije je ono sto znate i imate u glavi a ne ono sto pise na papiru. Upravo iz tog razloga, praxa je da se znanje i vrednost naucenog testira.

Sada cemo pomenuti nekoliko najvecih i najznacajnijih MOOC platformi, u kojima mozete naci takoreci sve sto vas zanima kad je u pitanju online edukacija.

1) Coursera – verovatno najveca platforma za online obrazovanje u ovom trenutku. Trenutno imaju oko 8,5 miliona clanova i blizu 700 kurseva iz svih oblasti. Spisak svih kurseva mozete videti ovde. Sa leve strane nalaze se i filteri kojima cete lako pronaci kurseve iz zeljenih oblasti

Gotovo svi kursevi nude besplatne sertifikate ako uspesno ispunite kriterijume. Testovi se sastoje od kvizova, zadataka, eseja i slicnih oblika provere znanja. A u poslednje vreme su dodate i nove opcije, poput specijalizacija i verifikovanih sertifikata.

2) Udacity – Znacajan igrac u MOOC svetu i do skora jedna od najvecih konkurencija Courseri. Nakon promena koje su usledile poslednjih meseci, ovoj platformi je znacajno opala popularnost. I pored zanimljivih inovacija, doslo je do primetne komercijalizacije platforme. Uvedeni su tutori a cene kurseva podignute ~99$/mo. Takodje, ukinuti su bilo kakvi sertifikati i potvrde znanja u besplatnoj opciji, iako je materijal za sada i dalje dostupan. Ovde bi se mogao izdvojiti izvanredni CS101, baziran na Pythonu v2 u ogranizaciji odlicnog profesora Dave Evansa sa Univerziteta u Virdziniji.

3) EdX – Osnovana od strane MITa i Harvarda, ova platforma je za relativno kratko vreme dostigla znacajnu popularnost. Za to su zasluzni pre svega veliki broj univerziteta – saradnika, samim tim jako bogat izbor kurseva, kao i kvalitetan sistem prezentovanja i testiranja znanja. U pitanju je stabilna platforma kako u kvalitativnom tako i u tehnickom smislu. Slicno svojim konkurentima, nudi opcije placenih sertifikata kao i raznih specijalizacija. Default je, za sada, besplatni sertifikat baziran na kodeksu casti.

4) Open2Study – Zanimljiv sistem koji drzi Australijsko udruzenje Univerziteta. Ima standardizovan pristup u tehnickom smislu, 4 nedelje obuke uz testiranja. U koliko zadovoljite standarde, dobijate sertifikat koji mozete skinuti. Listu kurseva mozete naci ovde.

5) Saylor Fondacija – Iako nije MOOC u pravom smislu te reci, predstavlja znacajan doprinos u pravcu besplatnog obrazovanja. U pitanju je sajt koji pokusava da sledi standardne Major i Minor programa univerzitetskog obrazovanja, ali tako sto ce materijale za predmete dostaviti besplatno. Testove za pojedine predmete moguce je obaviti unutar sajta, koji je baziran na Moodle sistemu.

6) Udemy – Ovaj zanimljivi sajt omogucava svakom da napravi svoj placeni ili besplatni kurs. Ovakav pristup daje mogucnost za ogroman broj tema koje mozete naci, ali je kvalitet nizi nego kod ostalih sajtova. Iako se ne moze govoriti o standardnom MOOC pristupu, opcija pravljenja sopstvenih kurseva deluje primamljivo.

7) Stanford Online – I pored toga sto saradjuje sa brojnim drugim MOOC sajtovima, Stanford je i sam kreirao sopstvenu platformu bazirnu na EdX sistemu u tehnickom smislu. I upravo za oko nedelju dana pocinje cuveni Stanfordov CS101 kurs u novoj verziji koju ce voditi profesor Nick Parlante, poznat izmedju ostalog i po kursu iz Pythona na Google Developers sajtu.

Toliko o MOOCovima i online obrazovanju u ovom uvodnom textu. Naredni postovi na temu, bice vezani za preglede i najave predstojecih kurseva iz kompjuterskih nauka.

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.