Malware Fundamentals

Malware Fundamentals
https://www.cybrary.it/verify-certificate/
Certification Number: SC-935c75f14-1ab14a

Advertisements

CREATE A SUBNET

CREATE A SUBNET
https://www.cybrary.it/verify-certificate/
Certification Number: SC-935c75f14-ff674

Security Assessment & Testing

Security Assessment & Testing
https://www.cybrary.it/verify-certificate/
Certification Number: SC-935c75f14-83cd23

SECURITY MISCONFIGURATIONS

SECURITY MISCONFIGURATIONS
https://www.cybrary.it/verify-certificate/
Certification Number: SC-935c75f14-fc2853

VirtualBox i serijski port preko USB na RS 232 adaptera

Ovaj tekst se logicki nastavlja na tekst u ovom clanku.
U prethodnom tekstu je opisan postupak podesavanja VirtualBox-a, ako je na kompjuteru prisutan fizicki serijski, odnosno com port. U ovom tekstu cu objasniti postupak podesavanja VirtualBox-a, ako nema fizickog COM porta, vec se koristi USB na RS 232 adapter. Postupak za Windows je isti kao i u prethodnom tekstu, jer drajver za USB na RS 232 adapter prijavljuje taj adapter, kao COM1 ili neki drugi COM port, ako ste tako podesili. U Linuxu je malo drugacije. Ovde cu opisati oba postupka.
Otvorite podesavanja vase virtuelne masine, zatim kliknite na Serial Ports. Mozete aktivirati do 4 serijska porta. U padajucem meniju Port Number sam namestio da bude COM1, a u padajucem meniju Port Mode sam namestio opciju Host Device. Postoje i druge opcije, koje se odnose na emulaciju serijskog porta, ali posto je meni potrebna veza kompjutera i uredjaja koji je bio nakacen na taj port, onda sam izabrao opciju Host Device. Zatim u polju Path/Address sam morao da ukucam ime porta. Ako koristite Windows kao instalirani operativni sistem na kompjuteru, onda tu upisite COM1. I na taj nacin ce operativni sistem instaliran u VirtualBox-u videti COM1 port, odnosno serisjki port.
Ako koristite Linux kao operativni sistem koji je instaliran na kompjuteru, onda u polje Path/Address upisite /dev/ttyUSB0. Sacuvajte podesavanje i izadjite iz VirtualBox-a.
U Linuxu je potrebno odraditi jos jednu stvar, a to je da se korisnicki nalog iz koga pokrecete VirtualBox doda u grupu Dialout. Izlogujte se, zatim se ponovo logujte i VirtualBox je podesen da koristi serisjki port.
Ovo se odnosi na Linux Mint 18, jer se u njemu /dev/ttyUSB0 nalazi u grupi Dialout, pa iz tog razloga, mora i logovani korisnik da pripada istoj grupi, jer ce u suprotnom biti prijavljena greska. Ako Vam je ovo previse komplikovano, mozete pokrenuti VirtualBox iz root naloga, ali iz bezbednosnih razloga nije preporucljivo pokretati programe sa root privilegijama, ako to bas nije neophodno.

Pascal: Funkcije i procedure (nastavak)

Ovo je nastavak prethodnog texta koji odvajamo zbog preglednosti. Kao sto smo vec pomenuli, funkcije i procedure su dva tipa potprograma. Ovo vazi za pascal, python kao i vecinu modernih programskih jezika. Razlika je sto funkcije vracaju neku vrednost u glavni program, dok procedure jednostavno urade ono zbog cega su pozvane i tu im se zadatak zavrsava. One medjutim mogu primati argumente iz glavnog programa, na osnovu kojih ce izvrsiti svoj zadatak. Pogledajmo primer:

program Procedura;
uses crt;
var
n:integer;

procedure lines(c:byte; lin:integer);
var
m:integer;
begin
textcolor(c);
gotoXy(10,lin);
for m := 1 to 10 do
begin
Write(chr(196));
end; end;

begin
for n := 1 to 7 do
begin
lines (n,n);
end;
readln;
end.

U ovom primeru nasa procedura ispisuje linije u razlicitim bojama u sukcesivnim redovima. Argumente koje prima su boja i linija. Iz glavnog programa for petlja poziva proceduru i salje joj parametre za oba elementa koji se povecavaju za jedan. Rezultat je program koji ispisuje 7 linija u isto toliko boja.

Kao sto smo vec pomenuli, procedure mogu da rade i bez argumenata. Tada ih jednostavno pozivamo iz glavnom programa imenom. U tom slucaju funkcionisu recimo kao klasicni potprogrami iz Basica. Sada cemo prethodni primer preraditi tako da funkcionise na ovaj nacin.

program Procedura2;
uses crt;

procedure xyz;
var
n,m:integer;
begin
for n := 1 to 7 do
begin
textcolor(n);
gotoXy(10,n+5);
for m := 1 to 10 do
begin
Write(chr(196));
end; end; end;

begin
write('Nasih 7 linija >>');
xyz;
readln;
end.

Ovde smo najpre definisali proceduru xyz koja crta 7 linija u duginim bojama. Zatim smo jednostavno pozvali xyz iz glavnog programa. Naravno, ovaj pristup ima smisla u koliko se radnja ponavlja vise puta. Primere namerno pravimo tako da budu jednostavni, da bi se lakse ilustrovali principi i metod rada.

Vise o procedurama procitajte ovde i ovde.

Dual boot – popravka razlike u vremenu koje pokazuju satovi u Linuxu i Windowsu

Imate kompjuter, gde koegzistiraju Windows i Linux u dual bootu. Sve lepo radi, ali postoji jedan mali problem, a to je razlika u vremenu koje prikazuju satovi Linuxa i Windowsa. Najjednostavnije receno, razlika u vremenu se javlja zato sto Linux koristi hardverski sat (RTC – real time clock) kao univerzalno vreme (UTC – universal time clock), odnosno RTC nije u lokalnoj vremenskoj zoni, dok Windows koristi RTC (real time clock) u lokalnoj vremenskoj zoni. Znaci, treba usaglasiti nacine na koji Windows i Linux koriste hardverski sat. To mozete uraditi na jedan od dva nacina. Ili da podesite Linux da koristi lokalno vreme ili da podesite Windows da koristi UTC.

Ovde cu objasniti kako da podesite Linux da korsiti lokalno vreme.
Pokrenite terminal i kucajte:
sudo timedatectl set-local-rtc 1 --adjust-system-clock
ukucajte sudo sifru, na kraju proverite sat u terminalu kucajuci:
timedatectl
Inace, satu u uglu ekrana, treba neko vreme da se azurira na novo podesavanje. To jest, azurirace se prilikom prve promene, na primer, kada se promeni minut. Ili, ako vam se zuri, promena ce odmah biti vidljiva, kada kliknete na sat (ovo vazi za Linux Mint sa Mate grafickim okruzenjem).

Da bi ste vratili podesavanje da Linux koristi UTC, u terminalu kucajte:
sudo timedatectl set-local-rtc 0 --adjust-system-clock
ukucajte sudo sifru, na kraju proverite sat u terminalu kucajuci:
timedatectl
Takodje, satu u uglu ekrana, treba neko vreme da se azurira na novo podesavanje. To jest, azurirace se prilikom prve promene, na primer, kada se promeni minut. Ili, ako vam se zuri, promena ce odmah biti vidljiva, kada kliknete na sat (ovo vazi za Linux Mint sa Mate grafickim okruzenjem).

Podesavanje Windowsa, da koristi UTC se vrsi iz registrya, ali to nisam probao, pa necu opisivati taj nacin.

Blender Tutorijal 14 – Uklanjanje digitalnog suma (Denoising)

U ovoj epizodi opisujem postupak uklanjanja digitalnog suma u cycles renderu uz pomoc opcije denoising. To je nova opcija u verziji 2.79.

Blender Tutorijal 13 – Hvatac senke (Shadow catcher)

Prikaz opcije Shadow catcher u Blenderu 2.79.

Blender tutorijal 12 – Promena boje ociju u teksturi

%d bloggers like this: