Category Archives: Tutorijali

Saveti i uputstva.

Gimp 77 – Gimp 2.10.5 Appimage

Gimp 2.10.5 Appimage

https://github.com/aferrero2707/gimp-appimage/releases
https://launchpad.net/~otto-kesselgulasch/+archive/ubuntu/gimp

Advertisements

Pascal: FAQ (Pitanja i odgovori)

Kada sam poceo sa serijom textova o osnovnom Pascalu, dobio sam brojna pitanja od raznih poznanika, medju kojima je bilo i iskusnih programera ali i onih koje je tema zanimala na korisnickom nivou. U ovom clanku cu probati da odgovorim na ona koja mi se cine najzanimljivijim. Neka pitanja su licna, druga se ticu same teme i kompjuterskih nauka. Nadam se da ce ovaj FAQ biti zanimljiv.

1) Zasto bas Pascal, da li se neko uopste jos uvek bavi time?

Naravno da se bavi i dobre su sanse da se ovaj trend nastavi u duzem periodu. Najaktivnija grupa je svakako okupljena oko projekta Lazarus i Free Pascal Compiler-a (FPC). Glavni razlog je korisnost i cena. Besplatan je, primenljiv na svim sistemima, i podseca na Delphi na kome su mnogi odrasli, kad je u pitanju brzi razvoj software-a.

2) Da li postoje jos neke grupe i projekti koje postujete i preporucujete?

Naravno! Najpre prethodno pomenuti Delphi, kao projekat RAD (Brzo Razvijanje Software-a), kojim se vise ne bavim ali je i dalje u razvoju. Tu su razni izvedeni programski jezici i okruzenja, poput Oxygene-a ili onih baziranih na Lazarusu o kojima smo vec pisali. Naravno, tu je i nezaobilazan GNU Pascal projekat, koji predstavlja takodje cross-platformski i dugogodisnji standard u ovom jeziku.

3) U ovom kontextu, mozete li reci kako ste poceli sa programiranjem?

To je bilo davne 1985te, sto je mozda i formiralo moj ukus u IT oblasti. Poceo sam sa 8bitnim, u to vreme naprednim kompjuterima, radeci najvise sa Sinclair Basicom i Z80 Asemblerom. Kada kazem da je to formiralo ukus, mislim na postovanje hardwareskih resursa i optimizacije koda. Recimo, kompletna memorija ZX Spectruma je zauzimala manje memorije od jedne ikonice na ekranu danasnjih kompjutera, pa ipak u njoj su stajale fantasticne igre i programi.

4) Kako bi uporedili Pascal sa drugim programskim jezicima?

U sustini sve zavisi sa kojim jezikom. Pascal je pre svega orijentisan ka desktop programiranju i ucenju. U pitanju je jezik koji radi na svim sistemima, daje konzistentne rezultate i moze se lako primeniti u razlicitim okruzenjima. Druga bitna prednost je kompajlerski pristup, koji po defaultu daje gotove upotrebljive aplikacije, a ne skripte koje, iako mogu biti jako korisne, zahtevaju neko okruzenje da bi se izvrsile.

5) Zasto smatrate da je Pascal superioran za ucenje programiranja?

Tesko je odgovoriti na taj nacin, pre bih rekao da je superioran za ucenje logike programiranja. Tu su stvari relativno jednostavne. Pascal je izuzetno citljiv i razumljiv, za razliku od recimo C-a i derivata, ili Asemblera na kome sam pravio prve korake u kompajlerskim jezicima. Sa druge strane, dovoljno je striktan u svojoj stukturi, za razliku od tipicnih intepreterskih jezika, poput recimo ranog Basica ili danasnjeg Pythona, koji su prilicno liberalni. Drugim recima, svako treba da radi onako kako smatra da je najbolje, ovo je samo moj pristup. Pascal je idealan spoj razumljivosti, uz pouzdanu strukturu i optimizovanu upotrebljivost. Zato se isplati uciti ga.

6) Ocigledno je da su drugi jezici preuzeli primat, zbog cega je to tako?

Ne mogu se u potpunosti sloziti sa vama. Svaki jezik ima svoj fokus, i to je normalno kada se neka oblast razvija. Svakako cemo programe za web raditi u PHP-u sa CSS dodacima. HTML5 nove generacije nam otvara mogucnosti za koje smo ranije morali da se dovijamo preko Flasha. Pojavljuju se potpuno novi jezici poput R za statistiku, Perl koji mnogima deluje suludo ali daje odlicne rezultate, ili Python koji pravi cuda u gotovo svim oblastima. Samo je pitanje sta vas tacno zanima. Ova lista se moze siriti u nedogled.

7) Dobro to je jasno, jos jednom, zasto preporucujete Pascal za ucenje i uopste?

Dobro dacu jasan odgovor, da svima bude jasno:

1] Pascal ima striktnu programersku strukturu, sto razvija dobre programerske navike. Za razliku od jezika poput Basica i Pythona koji previse toga podrazumevaju.

2] Ovaj jezik je u stalnom razvoju kako od aktivnih zajednica tako i od komercijalnih kompanija. Na primer Lazarus/FPC, GNU Pascal ili Delphi.

3] Daleko je razumljiviji od jezika koji su savremenici ali su daleko tezi za razumevanje i ucenje. Razlog zasto su drugi jezici preuzeli primat je podrska velikih kompanija, poput Microsofta. Dobar primer je C i kasnije derivati istog.

4] Optimizovani kompajlirani programi u Pascalu zauzimaju izuzetno malo prostora. Npr. osnovna igra iz pogadjanja brojeva koju cu objaviti u narednoj lekciji zauzima svega 18kb. Ikonica Firefoxa ili slicnog programa uzima dva do cetiri puta vise.

5] Pascal je lep za programiranje i pripada dugoj tradiciji optimizovanog i svesnog codiranja. Sad, ovo mozda nikom ne znaci, ali je pitanje upuceno meni pa je to i odgovor. U koliko radite mehanicki najbolje da se bavite nekim drugim poslom.

8) Sta mislite o ostalim programskim jezicima i njihovoj primeni?

Programski jezici su toliko raznovrsni da je tesko napraviti neki razumni presek. Samo cu reci da, bar iz mog ugla, stare podele vise ne vaze. Na primer gde smestiti Perl ili ChucK, ili kako uopste odrediti prednosti i mane kompajlerskih i interpreterskih jezika. Vremena su se promenila, odavno vladaju druga pravila, a IT naucnu busiju i dalje drzi stara garda koju mrzi da uci novotarije. Ovo je standardna pojava u svim naukama i disciplinama, pa se moze videti i u IT sektoru.

9) Dobro, preciznije onda, pored Pascala koje bi programske jezike preporucili i zbog cega?

Ja samo mogu dati svoje favorite, ali ovo svakako ne treba shvatiti kao univerzalni putokaz. Pored Pascala koga preporucujem kao jezik opste namene koji je kompajlerski i moze da pravi aplikacije na svim nivoima i platformama, preporucio bih Python kao interpreterski. Python je izuzetno zanimljiv, kao vrlo flexibilan jezik opste namene, koji se dokazao na gotovo svim planovima. E sad, postoje i specijalizovani jezici koje bih pomenuo, recimo PHP je idealan za server-side programiranje, ili ko voli da chatuje, do sada nisam sreo mocniji jezik od mIRC skriptinga. Tako da, sa jedne strane ovde pricamo o jezicima opste namene i tu preporucujem Pascal i Python, sa druge o specificnim jezicima koji zavise od vasih potreba – za net PHP, za muziku ChucK itd.

10) Niste pomenuli Javu, C++ i ostale koji se mozda smatraju danasnjim favoritima.

Manje je poznato, ali Pascal i C su bili jaka konkurencija, kao bazicni jezici kasnih 60tih. Sticaj je istorijskih okolnosti da je C ‘pobedio’ u toj trci, ranih 70tih. Logika C-a je primenjena kako u C++, tako u Javi, PHP-u, C#, javascript i brojnim slicnim jezicima. Naravno to je sasvim ok i svako je nastavio da ide svojim putem. Tu su se pojavili i razni hibridi, preklapanja itd. Ono sto pisem je iskljucivo moj licni pogled i zaista ne zelim da potcenim bilo koga. Za mene je linija Pascal ka Basicu ka Pythonu linija koja u programerskom smilu, ima vise logike i stila od C struje. Naravno, svako ima pravo na svoj pristup i logiku.

11) Kako vidite globalnu buducnost razvoja IT-ja i programerskih jezika?

U toj oblasti zaista je nezahvalno biti bilo kakav prognozer, jer se stvari menjaju jako brzo. Kada bih rekao nesto oko prirodnih nauka, na kojima je moje obrazovanje bazirano, to bi mozda imalo vise smisla. Iako danas marketing odredjuje sve, mislim da ce na duze staze pobediti vrednosti. To znaci, da ce pobediti diverzitet pristupa u skladu sa potrebama. Naravno, opste vrednosti ce opstati kao i do sada, u programerskom smislu. Sto ce reci C/C++, Basic/Python, Pascal, PHP itd. Uveliko zivimo u digitalnom svetu, pa ce ova pitanja sve vise dolaziti do izrazaja. Ukratko, nadam se najboljem.

Gimp tutorijal 76 – Gimp 2.10.4

Prikaz Gimpa 2.10.4

Pascal: Dodatne teme (nastavak)

Ovo je nastavak prethodne lekcije, koju smo odvojili radi preglednosti i bolje organizacije. Danas pricamo o Setovima i upotrebi komentara. Na kraju cemo dodati i mali zadatak iz programiranja.

1) Setovi na neki nacin podsecaju na Rekorde i predstavljaju predefinisane skupove podataka istog tipa. Ovi tipovi mogu biti standardni za Pascal ili se mogu zasebno deklarisati. Manipulacije sa Setovima su dinamicnije i blize savremenom pristupu rada sa podacima. U tom smislu se moze reci da savremene baze podataka predstavljaju kombinaciju dinamike setova i mogucnosti rekorda, zarad vece efikasnosti u radu. Pogledajmo jedan moguci primer sa Setovima.

program Setovi;
uses Crt;

type
dan = (Po,Ut,Sr,Ce,Pe,Su,Ne);
dani = set of dan;
var
bla:dan;
a,b,c:dani;

begin
a := [Po,Ut,Sr,Ce,Pe,Su,Ne]; //definisemo sve dane
b := [Su,Ne]; //definisemo vikend
c := a - b; //racunamo radne dane
write ('Radni dani su: ');
for bla in c do begin
write(bla); write(', ');
end;
//brisemo poslednji zarez
GotoXY(WhereX-2,1); ClrEol;
writeln; readln;

end.

U ovom programu smo najpre definisali tipove dan, sa imenima dana u nedelji, i nakon toga dodali i set sa imenom dani. Zatim smo dodali varijable oba tipa i deklarisali ih. Nakon toga smo od cele nedelje oduzeli dane vikenda i dobili radne dane. Na kraju smo izveli mali kozmeticki trik, da bi obrisali poslednji zarez u izvestaju. Najpre smo pomerili kursor dva mesta u levo, i obrisali sve karaktere koji su u nastavku. Funkcije GotoXY i WhereX su deo Crt unita. Prva pomera kursor a druga ocitava njegovu X (horizontalnu) poziciju. Vise o setovima pogledajte ovde a o Crt funkcijama ovde, gde mozete naci detaljne nacine upotrebe u FPC kompajleru.

2) Upotreba komentara

Sada cemo se pozabaviti upotrebom komentara u procesu debagovanja i razvoja programa. O standardnoj upotrebi komentara je vec bilo reci, i do sada smo ih intenzivno koristili. Komentari u jednom redu se najcesce prave sa dve kose crte, iza kojih sledi komentar. On vazi od mesta na kome se kose crte nalaze, bilo na pocetku linije ili u nastavku koda. Drugi format je vezan za komentare u vise redova za koje u savremenom Pascalu koristimo viticaste zagrade. Naravno, potpuno je validno da ostavljate komentare mesajuci ove stilove. Oba primera smo vec demonstrirali u lekciji Hello World, u kojoj smo pomenuli i treci tip komentara izmedju zagrade i zvezdice, koji je danas u retkoj upotrebi, ali je ostao validan zbog povratne kompatibilnosti. Razne forme komentara sa primerima mozete videti ovde.

Postoji vise razloga za ostavljanje komentara. Najpre, narocito ako volite da optimizujete stvari, desava se da otvorite sopstveni kod nakon duzeg vremena i niste sasvim sigurni sta je pisac hteo da kaze pre deset godina. Onda je korisno da usput stoji i objasnjenje. Drugi razlog je svakako timski rad, jer tek tu je tesko ponekad odgonetnuti misli pisca obzirom da iskusni programeri imaju svoj stil. I na kraju ono sto se retko pominje, to je upotreba komentara tokom razvoja. Cesto zelimo da vidimo kako ce deo koda raditi u malo drugacijoj verziji ili bez dela programa. Umesto da brisemo i ponovo kucamo sve, jednostavno mozemo deo koda “zakomentirati” i videti sta se desava. Sada cemo za ilustraciju upotrebiti nas prethodni primer sa setovima.

Ucitajte program sa setovima i pokrenite ga, vec vam je poznat output. Sada zakomentarisite GotoXY liniju, tako da kraj programa izgleda ovako:

//brisemo poslednji zarez
//GotoXY(WhereX-2,1); ClrEol;
writeln; readln;

end.

Videcete da ce iza poslednjeg dana stajati zarez. Ako vas zanima zasto smo pomerili kursor za dva, umesto za jedno mesto, zakomentirajte i writeln komandu na sledeci nacin:

//brisemo poslednji zarez
//GotoXY(WhereX-2,1); ClrEol;
//writeln;
readln;

end.

Postace jasno da iza zareza postoji jos jedan space kao posledica poslednjeg dela iz for petlje. Na ovaj nacin mozete menjati i popravljati vas kod i dovesti ga precizno gde zelite.

Za kraj smo ostavili mali zadatak koji ce vam mozda biti zanimljiv. U koliko imate volje i to vas zanima, napravite program koji ce najpre izabrati random broj od 1 do 70, a onda traziti od igraca da ga pogodi u seriji pokusaja. Mozete koristiti bilo koje tehnike, jer je u programiranju moguce doci do resenja na mnogo razlicitih nacina.

Vise o upotrebi komentara u debagovanju pogledajte ovde.

Python stil skidanja video materijala

Ovo je jedan zgodan, besplatan i open source nacin skidanja video materijala sa raznih izvora. Ono sto me je navelo da pisem o njemu, je mogucnost skidanja video lekcija sa Udemy MOOC platforme. Ta opcija obicno postoji samo ako je autor kursa dozvoli, sto se retko desava. Sa druge strane, cesto je korisno imati video podsetnik lekcija kurseva koje smo prosli. Za one koji ne znaju, Udemy je na neki nacin jedinstven po tome sto prakticno svako moze napraviti svoj kurs, dok je vecina drugih MOOC provajdera pre svega fokusirana na akreditovane obrazovne ustanove. Samim tim, izbor je jako raznovrstan uz bogatu ponudu kompjuterskih kurseva svake vrste. Medjutim, kako su brojni korisnici primetili, platforma je zahtevna po pitanju resursa (CPU) zbog specificnog pristupa. Zbog ovoga je mogucnost downloada video materijala dodatno korisna.

U pitanju je program youtube-dl, koji je napisan u pythonu, opensource i cross platformski. Lista sajtova sa koje moze da skida materijale zaista je impresivna. Windows verzija je izuzetno laka za upotrebu, jer vec sadrzi Python u sebi, dok je za ostale verzije potrebna instalacija neke verzije poput v2.6/2.7 ili v3.2 i novije. U vecini distroa je Python vec instaliran.

Adresa projekta je na github-u ovde, a lista sajtova koje podrzava ovde. Treba jos napomenuti da verzija za Windows, iako ima ugradjen Python, trazi Visual C++ Redist, koji se moze skinuti sa MS sajta, ako vec nije instaliran u okviru nekog paketa.

Pogledajmo ukratko kako da koristite ovaj program pod Win-om. Naravno, pojedine korake mozete da promenite tako da se uklope u vase potrebe. Najpre ako nemate podrsku za Visual C++ 2010, skinite Redist i instalirajte. U koliko vam program javi dll gresku, ovo je najcesci razlog.

Zatim u root-u C:\ particije napravite folder sa zgodnim imenom, na primer ‘bin’ i u njega stavite kompajlirani exe programa, koji mozete skinuti ovde. Pokrenite dos prompt sa Start > Run > cmd, i ukucajte: cd c:\bin; da bi usli u pomenuti folder. Zatim kucajte: youtube-dl -h; i ako dobijete listu komandi, znaci da sve radi kako treba. U suprotnom, moguce je da nemate instaliranu podrsku koju smo pomenuli.

Sada cemo experimentalno skinuti jedan video sa youtube. Pokrenite Dos prompt (Start > Run > cmd), zatim predjite u folder sa: cd c:\bin i kucajte jednostavnu komandu:

youtube-dl "https://www.youtube.com/watch?v=wmin5WkOuPw" -f mp4

Ova komanda ce skinuti video Firestarter u mp4 formatu, u folderu gde se nalazi exe fajl. U koliko se ne navede format, program ce skinuti native webm format koji je vecini ljudi neupotrebljiv. Za sva fina podesavanja, najbolje je pogledati dokumenta ili potraziti preko gugla, da bi dobili tacno ono sto zelite.

Pogledajmo sada ono od cega smo poceli, a to je skidanje kompletnih Udemy kurseva. Naravno, najpre je potrebno da imate nalog na Udemy-ju kao i da budete upisani na kurs. U tom slucaju, najbolje da proverite da li je autor kursa ostavio mogucnost downloada (tockic na videu dole desno). Ako nije onda vam ovaj Python program moze pomoci preko sledece sintaxe:

youtube-dl -u username -p sifra link-do-kursa

Recimo, pretpostavimo da nekog zanima Tarot i da je upisao trenutno besplatni kurs na ovoj adresi. Takodje, treba imati u vidu da je username na Udemy zapravo vasa email adresa, a link do kursa mora biti kompletan. U tom slucaju komanda bi izledala otprilike ovako:

youtube-dl -u bla@bla.net -p blabla.sifra "https://www.udemy.com/fun-easy-intro-to-all-78-tarot-cards-best-for-beginners"

Ovo ce bez greske skinuti sve video materijale sa kursa u mp4 formatu, pod uslovom da ste zaista i prijavljeni za taj kurs, bilo da je besplatan ili placen. Naravno, isti se princip moze primeniti i na ostale sajtove koji traze da budete ulogovani dok skidate materijale.

Obzirom na komplexnost programa, nemoguce je obraditi sve opcije. Ali je iscrpan tutorijal dostupan na sajtu developera, kao i prilikom pretrage na google, obzirom na sve siru bazu korisnika. Ovo je ujedno i odlicna demonstracija koliko Python moze biti mocan i koristan za konkretnu upotrebu.

Gimp tutorijal 75 – Gimp 2.10.0

Pirkaz nove verzije Gimpa 2.10.0.

Pascal: Dodatne teme

U danasnjoj lekciji obradjujemo teme koje se nisu nasle na dnevnom redu. To su Setovi, grananje sa upotrebom Case Of, i rad sa greskom uz Try-Except konstrukciju. Obzirom da nisu esencijalne, dacemo samo osnovne primere za svaki pristup. Ako vam se bas dopadnu, uvek ih mozete bolje upoznati preko preporucenih sajtova.

1) Case Of

U ranijem textu o kontroli toka programa, obradili smo if/then komande, koje se generalno najvise koriste u razlicitim programskim jezicima. U Pascalu postoji i elegantna Case Of konstrukcija, pomocu koje mozemo proveriti vise mogucnosti odjednom. Pogledajmo primer sa pogadjanjem brojeva.

program CaseOf;

var
b:integer;

begin
b := 0;
while (b<>35) do begin
write('Unesite broj od 1 do 70: ');
readln(b);
case (b) of
1..34 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je veci'); writeln;
end;
36..70 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je manji'); writeln;
end;
35 : begin writeln;
writeln('Cestitamo, pogodili ste broj');
readln; end;
else begin writeln;
writeln('Broj mora biti izmedju 1 i 70'); writeln;
end; end;
end;
end.

U ovom primeru najpre smo definisali uslov za izvrsenje programa i zatrazili unos broja koji zatim proveravamo kroz nekoliko mogucnosti. U prvom slucaju broj je manji, u drugom veci, u trecem tacan dok else opcija daje odgovor u koliko korisnik nije sledio uputstva. Za Case-Of konstrukciju Else deo nije neophodan. Vise o mogucnostima Case Of pogledajte ovde i ovde.

2) Try-Except

Ovde se radi o dobroj praxi provere mogucnosti rada, da ne bi doslo do nekontrolisanog izlaska iz programa. Uvek je pametnije kontrolisati izlaz uz planirani output, nego prepustiti greske slucaju. U tom smislu za jednostavan a koristan primer, upotrebicemo nas prethodni program. Najpre pokrenite program CaseOf koji smo upravo probali, i umesto punog broja unesite decimalni broj ili neko slovo. Videcete da se program jednostavno zatvorio sam od sebe. Ono sto se zapravo desava je da ocekivani unos mora biti integer tipa, i u svakom drugom slucaju dolazi do greske koja nekontrolisano zatvara program. Sada cemo preraditi prethodni primer da hvata ovu gresku i daje odgovor.

program TryExcept;
uses
sysutils;
var
a:boolean;
b:integer;

begin
b := 0;
while (b<>35) do begin
write('Unesite broj od 1 do 70: ');
try //pokusaj citanja b
a := true; readln(b);
except //ako dodje do greske
writeln;
writeln('Neophodno je da unesete integer');
writeln; a := false; end;
case (b) of
1..34 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je veci'); writeln;
end;
36..70 : begin writeln;
writeln('Trazeni broj je manji'); writeln;
end;
35 : begin writeln;
writeln('Cestitamo, pogodili ste broj');
readln; end;
else begin
if a then begin writeln;
writeln('Broj mora biti izmedju 1 i 70'); writeln;
a := false; end; end; end;
end;

end.

Najpre smo ucitali unit sysutils, koji je neophodan za rad sa sistemskim greskama. Nakon toga smo organizovali tok programa kao u prethodnom slucaju, uz hvatanje greske prilikom unosa varijable b. Ako do nje dodje, umesto izlaska iz programa, pokrece se alternativni kod koji salje poruku, dok program nastavlja sa izvrsavanjem. Kontrolni boolean omogucava elegantniji nastavak programa jer preskace nepotrebnu finalnu poruku u slucaju sistemske greske. Vise o Try-Except pogledajte ovde i ovde.

Inace, Lazarusov forum je odlicno mesto za nalazenje resenja kada je Pascal u pitanju.

Linux tutorijal 27 – Steghide program za steganografiju

Prikaz programa Steghide za steganografiju.
Steghide mozete instalirati komandom iz terminala:
sudo apt install steghide

Linux tutorijal 26 – ClamAV

Prikaz ClamAV Open Source antivirusa.

Pascal: Rekordi

Rekordi predstavljaju skup razlicitih tipova podataka, rasporedjenih po jedinicama. Na primer, dva stringa i dva broja, pa vise jedinica koje ih sadrze. U tom smislu oni su zapravo rudimentarne baze podataka, koje su vremenom izasle iz upotrebe sa razvojem modernih i nezavisnih baza. Ipak, u cilju ucenja programiranja, obradicemo i ovu kategoriju. Pogledajmo osnovni primer rekorda.

program Rekordi;
//definisemo rekord bla sa elementima
type bla = record
im,pre,op:string;
god:integer;
end;
var //definisemo varijable tipa bla
b1,b2:bla;

begin
//unos podataka
b1.im := 'John';
b1.pre := 'Smith';
b1.god := 1983;
b2.im := 'Elvis';
b2.pre := 'Prisli';
b2.god := 1935;
//ispis podataka
writeln(b1.im,' ',b1.pre,' je rodjen ',b1.god, ' godine.');
writeln(b2.im,' ',b2.pre,' je rodjen ',b2.god, ' godine.');
readln;
end.

U nasem programu smo najpre definisali bla kao rekord sa odredjenim elementima, a zatim deklarisali dve varijable tipa bla. Nakon toga smo uneli podatke u nas rekord a zatim ih ispisali na ekranu. Za sledeci primer cemo preraditi ovaj program tako da kombinuje rekorde i nizove.

program Rekordi2;
uses crt;
//definisemo rekord bla sa elementima
type bla = record
im,pre:string;
god:integer;
end;
var
//definisemo varijablu kao bla niz
b:array[1..3] of bla;
n:integer;

begin
//unos podataka
for n := 1 to 3 do begin
write('Unesite Ime broj ',n,': '); readln(b[n].im);
write('Unesite Prezime broj ',n,': '); readln(b[n].pre);
write('Unesite Godiste broj ',n,': '); readln(b[n].god);
clrscr;
end;
//ispis podataka
writeln('Podaci su sledeci:');
for n := 1 to 3 do begin
writeln(n,'. ','Ime: ',b[n].im,' - Prezime: ',b[n].pre,' - Godiste: ',b[n].god);
end;
readln;
end.

Ovde smo najpre definisali rekord za elementima, a onda smo deklarisali niz za pomenuti rekord. To nam omogucava da koristimo loopove za unos i ispis podataka, sto smo i iskoristili.

Vise o rekordima mozete videti ovde i ovde. Takodje, pogledajte primere odavde.

%d bloggers like this: