Category Archives: Open Source & Freeware

Lista Open Source i slobodnog (freeware) softvera koje sam probao i koje preporucujem.

Kako da upristojite Gnome 3

U poslednje vreme se desava da laptop kompjuteri, u koliko kupac ne uzme Win10, budu isporuceni sa preinstaliranim Linuxom. Pojedini proizvodjaci (Npr. Dell), sada i zvanicno podrzavaju Ubuntu, kao jednu od opcija. Trenutno je to najcesce Bionic LTS i on u startu omogucava da korisnik ima odmah kompletan sistem. On medjutim dolazi sa default Gnome 3 okruzenjem, koji vecina korisnika ne vidi kao funkcionalno resenje, te odmah instaliraju drugi desktop (obicno mate ili xfce). Nedavno sam se nasao u ovoj poziciji, i posto nikada sam sebi ne bih stavio G3, kad se vec nasao tu, resio sam da malo bolje upoznam okruzenje u praksi.

Prvo sto mi je nedostajalo je normalan start meni, zatim taskbar ili nesto sto na njega podseca, na nacin na koji sam navikao u ostalim sistemima, kao i brz nacin podesavanja desktop elemenenata. Ovo je lak nacin kako mozete da uradite sve pomenuto. Alati i extenzije koje cemo koristiti mozete da instalirate na vise nacina, preko gnome extenzija sajta ili cak kompajliranjem, ali smo se svesno opredelili za najjednostavniju opciju. Sve sto sledi intaliracemo preko Ubuntu Software Centra.

1) Gnome Tweaks – Pokrenite Ubuntu Software, u searchu nadjite pomenuti paket i instalirajte. Da ne bude zabune, u pitanju je Gnome Tweak Tools koji je preimenovan. Mozete ga pokrenuti iz startera i podesiti gotovo sve, od default desktop ikonica, preko tema, do finog podesavanja svake extenzije. Paket koji se meni pokazao kao najkorisniji u smislu podesavanja sistema bez komplikovanja.

2) Arc Menu – Upravo ono sto nam treba kao meni, uz napredne mogucnosti koje ostali slicni sistemi nemaju. Instalirajte ga na identican nacin. Sva fina podesavanja, od pinovanih aplikacija, interne organizacije pa do teme, mozete podesiti upravo iz prethodno instaliranog Tweak Tools, u Extension tabu.

3) Dash to Panel – Ovo je pomenuta popularna extenzija, koja daje nesto sto podseca na toolbar ali sa brojnim mogucnostima. Finim podesavanjima takodje mozete pristupiti iz Tweak Tools, i podesiti sve upravo kako vam najvise odgovara. Nalazi se takodje u Extension Tab-u.

Napomena: Mnogi ce primetiti da u Gnome Tweaks nedostaje mogucnost rada sa temama, ovo je zato sto vezana extenzija nije ni instalirana. Nisam ljubitelj rada se temama, ali ako zelite da se igrate, postupak je sledeci. Ubuntu Software > Search (gore desno): ‘gnome user themes’ i instalirajte User Themes extenziju koja dolazi sa gnome.org. Omogucite je u Extensions Tabu u Gnome Tweaks, a onda ce biti dostupna u Appearance, ako vec nije. Iako mislim da je nepotrebna potrosnja resursa, moguce da ce nekome biti od koristi.

Nakon ovih jednostavnih intervencija, nadam se da ce Gnome 3 biti mnogo upotrebljiviji i poznatiji korisnicima koji su navikli na ostale sisteme ili druge DE.

PyCharm

PyCharm je IDE za Python, koji razvija firma Jet Brains. Osim komercijalne verzije, postoji i “Comunity” verzija koja je open source i besplatna.

PyCharm omogućava pametno kompletiranje koda, inspekciju koda, isticanje gresaka i nudi opcije za ispravljanje gresaka, zajedno sa automatizovanim prepravljanjem koda i bogatim navigacijskim mogucnostima.

Ono sto je zanimljivo kod PyCharma je to sto se Python program razvija u virtuelnom okruzenju. Na primer, ako ste navikli da pisete program za Python u nekom od klasicnih editora, kao na primer Geany, Prilikom koriscenja nekih eksternih modula za Python, taj modul treba da bude instaliran u sistemu. Dakle da ga instalirate sa sudo apt install… ili sa pip3 install…
To u PyCharmu nije slucaj, kada pisete Python program u PyCharmu, potrebne dodatne module instalirate za svaki projekat ponaosob. I taj modul nece biti instaliran u sistemu, vec samo u virtuelnom razvojnom okruzenju za dati projekat.

Razvija se za Linux, Windows i Mac.

Zvanicna web prezentacija se nalazi na adresi:
https://www.jetbrains.com/pycharm/

 

 

 

FreeFileSync

FreeFileSync je program za poređenje, sinhronizaciju foldera i pravljenje sigurnosnih, odnosno backup kopija. Umesto kopiranja svih fajlova prilikom sinhronizacije foldera, FreeFileSinc poredi razlike izmedju izvornog i ciljnog foldera i kopira samo minimalnu kolicinu potrebnih fajlova. FreeFileSync je softver otvorenog koda (open source), razvija se za Linux, Windows i MacOs.

Neke od mogucnosti koje poseduje FreeFileSync su:

  • Sinhronizacija deljenih foldera na mrezi i foldera na lokalnim diskovima
  • Sinhronizacija sa Google drajva
  • Sinhronizacija preko FTP i FTPS (SSL / TLS)

za vise detalja posetite zvanicnu web prezentaciju na adresi:
https://freefilesync.org/

Ubuntu

Jitsi call, brzi online video poziv

Cesto govorimo o raznim servisima za brzi video i audio poziv, ali su oni nekako uvek vezani sa ili za neki proizvod, program, specifican browser ili kompaniju. Ovo je jedan jednostavan nacin da se brzo povezete i porazgovarate sa nekim, bez potrebe dodatnih instalacija, registracija itd. Metod radi u trenutku pisanja texta, a dokle ce, to je tesko predvideti.

1) Posetite: Jitsi.org ; kliknite na Start a Call, dolazite na link: https://meet.jit.si

2) U polju Start a meeting upisite ime, npr. ‘vidimose’ i kliknite Go. Dobicete link koji ce imati osnovni link plus ime, u nasem slucaju: https://meet.jit.si/vidimose

3) Podesite sta god zelite, poput nivoa kvaliteta itd, i podelite link sa prijateljem

4) Na klik ce prijatelj biti u mogucnosti da se poveze sa vama i razgovara u punom A/V nivou; iako je link jedinstven – moguce je cak postaviti i sifru

Po defaultu, ovaj sistem radi u Chrome i Chromium, ali provereno radi u Firefoxu bez problema. Ako se nadjete u situaciji da vam treba cross-platform brza AV komunikacija, ovo moze biti od koristi. Nevezano naravno, Jitsi kao video platforma ostaje da zivi i pre svega je orijentisana ka Nixima, kada se posmatra desktop varijanta. Ali sve jedno, nije lose imati zaista pouzdanu verziju online, pa time i cross-platform mogucnost ovakvih poziva.

Preskakanje browser provere na gmailu

U poslednje vreme silni IT strucnjaci, valjda u nedostatku znanja svoje oblasti, pokusavaju da se bave pedagogijom umesto kompjuterskim vestinama. Npr. ako na forumima pitate ljude kako da uradite nesto u WinXP, najpre cete dobiti lekcije o nesigurnosti vaseg sistema, razloge updatea na novije, samo necete dobiti odgovor na pitanje. Valjda je ljudima lakse da brinu tudju brigu. Ono sto mene medjutim zabrinjava nisu random korisnici, vec velike kompanije koje podrzavaju ovakav sentiment. Recimo ja razumem da kompanija ukine podrsku za stari sistem, jer je komplikovano podrzavati svaku tehnologiju pojedinacno, ali ne razumem patolosku potrebu da neko drugi vodi racuna o recimo mojoj sigurnosti. Recite jednostavno da nemate kapaciteta da testirate podrsku, samo mi nemojte biti jos babysitter nakon 35 godina u kompjuterskim naukama.

Jedan ovakav primer je ukidanje podrske za starije browsere, od strane pojedinih sajtova. U pitanju su obicno 32bitne tehnologije, ali je razlog potpuno nerealan i predstavlja primoravanje korisnika da, naterani da koriste novi software naravno kupuju i novi hardware. Dobar primer ovakve perfidne politike je nekada voljeni Google (bar sa moje strane) i gmail servis. Za razliku od Yahoo-a, koji se zaista potrudio da kvalitetno podrzi basic verziju svog servisa koja je izuzetno funkcionalna i brza, samo sto nema lepotu pune verzije, gmail je osakatio podrsku za starije pretrazivace. Ovo je uradio do nivoa da je potpuno neupotrebljiv, jer neke zaista najosnovnije funkcije, poput selekcije grupnih mailova, jednostavno nisu dostupne. Zasto ovo smatram perfidnim, pa zato sto gmail odlicno funkcionise na starijim browserima, ali je pristup sistemski zabranjen.

Ako se ikad nadjete u ovoj situaciji, da ste silom ubaceni u osakacenu verziju gmaila, jednostavno uradite sledece:

1) Ulogujte se normalno u gmail
2) Kliknite sledeci link > https://mail.google.com/mail?nocheckbrowser

Videcete da gmail radi bez ikakvih problema u starijim verzijama Firefoxa i ostalih browsera, od 4x verzija pa navise. Srecno sa novim kompjuterskim trendovima.

Vracanje SUDO korisnika

Nedavno sam imao malu kompjutersku avanturu koju cu podeliti jer moze biti od koristi. Pozeleo sam da se podsetim lepote rada u Nix okruzenju, i pokrenuo Lubuntu nakon mnogo meseci. Zatekla me je zanimljiva situacija, root account nije definisan, imam dva usera od kojih glavnom nisam mogao da pristupim jer sam zaboravio sifru, i dodatni za koji znam sifru ali nije sudoer. Pitanje je sta sad raditi da bi se povratila kontrola nad sistemom.

Obzirom da je ova instalacija potpuno experimentalna, nisam posvetio previse paznje stvarima koje inace smatram rutinskim. Najpre sam pokusao da povratim kontrolu nad rootom ili glavnim userom na svaki moguci nacin, ali ovo se pokazalo kao nemoguce. Nakon toga sam pokusao sve moguce kombinacije sifri koje koristim u ovakvim situacijama, ali sa istim rezultatom. I konacno sam nasao resenje. A to je reboot u grub meni, remountovanje roota sa opcijom upisivanja, promena sifre i reboot. Koraci su sledeci:

– Restartujte sistem i prilikom boota drzite Shift ili Escape, moguce da ce kod vas raditi jedna od opcija, ja uvek koristim Shift
– Ovo vas ubacuje direktno u GRUB meni, gde treba izabrati bootovanje sistema sa dodatnim opcijama
– Nakon toga cete dobiti meni sa vise opcija, od kojih treba izabrati Root i u njemu kucate:

mount +rw +o remount /

Sto ce remountovati root sa privilegijama da ih menjate, inace ovo nije moguce cak ni iz root usera iz sigurnosnih razloga, nemojte zaboraviti slash na kraju ove komande. Nakon toga kucate:

sudo passwd glavniuser

.. i promenite sifru glavnog sudo usera, voila, uspesno ste hakovali samog sebe. Nakon toga kucate exit i izaberete reboot da se vratite u sistem.

Dodao bih da je povratak na Nixe inspiran serijom Mr.Robot, koja je nedavno zavrsena, te klasicnim silovanjem Microsofta sa Win10. Mogu samo da se zahvalim oboma, naravno na razlicite nacine, sto su mi pomogli da definitivni izbor operativnog sistema postane jasan.

Nadam se da ce opisano resenje biti od koristi svima koji se nadju u slicnoj situaciji.

Celluloid – podešavanje za naša slova

Pocevsi od Linux Mint verzije 19.3, Celluloid je zamenio Xplayer, kao podrazumevani multimedia plejer.

Celluloid je baziran na MPV plejeru, odnosno to je front end za MPV plejer, koji obezbedjuje mnogo bolje performanse u odnosu na Xplayer, pa i VLC, koji je odlican plejer, ali ima nekih sitnih bubica, koje sam primetio i koje me malo iritiraju, barem se pojavljuju kod mene, sa ukljucenim Compizom. Nisam probao da li se problem javlja i prilikom koriscenja podrazumevanog Window menadzera.

Celluloid ima minimalisticki korisnicki interfejs i u podesavanjima ima jako malo opcija koje se mogu podesiti. To mu je mozda i jedina mana u odnosu na VLC. Neko ce reci da je to prednost, jer nema komplikovanih i suvisnih podesavanja, koja mogu da zbune korisnika i da dovedu do nekih nezeljenih efekata ukljucivanjem pogresnih opcija.

Dodatne opcije, koje nisu obuhvacene grafickim interfejsom se mogu aktivirati kucanjem komandi za MPV u polju Extra MPV options. Podesavanje za kodnu stranu za nasa slova u titlovima je opcija koja najvise fali korsinicima sa nasih prostora. Ali to se da resiti, na sledeci nacin:

  1. pokrenite Celluloid
  2. kliknite na meni sa opcijama (tri linije)
  3. kliknite na Preferences
  4. kliknite na Miscellaneous
  5. ako je titl pisan latinicnim pismom, u polje Extra MPV options ukucajte:
    --sub-auto=fuzzy --sub-codepage=cp1250
    ako je titl pisan cirilicnim pismom, u polje Extra MPV options ukucajte:
    --sub-auto=fuzzy --sub-codepage=cp1251
  6. kliknite na Save
  7. izadjite iz Celluloid-a i ponovo ga pokrenite

Pokrenite neki film. Ako ste sve dobro uradili, nasa slova bi trebalo da budu korektno prikazana.

Promena velicine swap fajla u Linuxu

Kod nekih novijih Linux distribucija, ukljucujuci Linux Mint 19.2 se ne koristi swap particija, vec swap fajl, koji se nalazi na root particiji.

Ako imate potrebu da promenite default velicinu swap fajla, to se radi na sledeci nacin:

Preporucujem da ovo radite odmah posle ukljucivanja, odnosno restarta kompjutera.

Pokrenite terminal i kucajte sledece komande:

Ova komanda iskljucije koriscenje swap-a:
sudo swapoff -a

Ako zelite da Vam velicina swap fajla bude 4GB, kucajte, kao u primeru count=4096, za velicinu fajla 8GB kucajte count=8192 itd…
sudo dd if=/dev/zero of=/swapfile bs=1M count=4096 status=progress

Kada dd zavrsi sa kreiranjem fajla, kucajte:
sudo chmod 0600 /swapfile
sudo mkswap /swapfile

Na kraju kucajte:
sudo swapon -a

Ako se posle ove poslednje komande ne aktivira swap file, onda restartujte kompjuter. Posle restarta ce biti aktivan swap fajl.

Konvertor za preslovljavanje cirilice u latinicu i obrnuto

Desava se da je potrebno konvertovati neki tekst iz cirilice u latinicu i obrnuto.

Ovde cu predstaviti dva nacina na koji to mozete uraditi.

Prvi nacin je uz pomoc dodatka OOoTranslit za Libre Office. Oz pomoc OOoTranslit mozete lako da prebacite izabrani deo ili sav tekst u dokumentima i tablicama iz cirilice u latinicu i obrnuto. Preslovljava i iz starih YUSCII rasporeda (kada piše znak @ umesto Ž i sl.).
Autor dodatka je Aleksandar Urosevic.

OOoTranslit za Libre Office mozete preuzeti sa ove adrese: https://extensions.libreoffice.org/extensions/oootranslit

Drugi nacin je uz pomoc onlajn konvertora, koji se nalazi na ovoj adresi: http://www.konvertor.co.rs/
Dovoljno je iskopirati tekst u polje i pritiskom na zeljeno dugme se vrsi konverzija. Na primer, cirilicni tekst kopirate u levo polje i pritiskom na dugme konvertuj u latinicu, u desnom polju ce se pojaviti tekst preslovljen u latinicu i obrnuto. Zgodno ako na brzinu, zelite da preslovite neki tekst iz cirilice u latinicu i obrnuto.

IBM kupuje Red Hat za 34 milijarde dolara

Kao sto naslov kaze, IBM kupuje Red Hat za 34 milijarde dolara. Detaljnije informacije mozete procitati na linku ispod.

Source: IBM купује Red Hat за 34 милијарде долара

%d bloggers like this: