Blender tutorijal 11 – Kosa 2

Advertisements

Gimp tutorijal 74 – dopuna prethodne epizode

Gimp tutorijal 73 – Prikaz dodatka Beautify

Prikaz Beautify dodatka za Gimp.

http://registry.gimp.org/node/26835
https://github.com/hejiann/beautify
https://launchpad.net/~hda-me/+archive/ubuntu/gimp-beautify

Telegram messenger

Telegram je relativno nov i jako efikasan instant messenger, sa funkcijama i karakteristikama koje ga izdvajaju i cine vrlo pozeljnim. Najpre podrzava sve mobilne i desktop operativne sisteme i na svima ima istu funkcionalnost. Verzija za Windows podrzava XP i poseduje portabilnu verziju. Visoka kompatibilnost dodatno je podrzana cloud tehnologijom, tako da je nalogu moguce pristupiti sa svih uredjaja. Svi podaci i komunikacija su visoko enkriptovani, a za one koji zele dodatnu sigurnost, moguce je ukljuciti i end user direktan enkriptovani chat. Takodje, u cilju poboljsanja sigurnosti, ponudjena je stalna nagrada od 300.000$ svakome ko uspe da desifruje poruke. Vise detalja ovde.

Od standardnih opcija, program podrzava chat, voice pozive, razmenu fajlova i slika, audio poruke, grupne razgovore, emotikone, stickere, programiranje botova i slicno. Klijent strana je open source pod GPL licencom, server strana je zatvorena i vlasnicka a dostupan je i API za developere. Jedina eventualna mana je vezivanje naloga za mobilni broj, bar iz mog ugla. On se medjutim moze sakriti postavljanjem username-a, koji dodatno setuje link za lakse povezivanje. Telegram se moze koristiti i iz browsera, nakon registracije. Na kraju bih dodao da je klijent izuzetno lagan po resurse, kad se uporedi sa konkurencijom, sto mu je mozda i najveca prednost.

Vise informacija, FAQ i download na Telegram sajtu i Wiki stranici.

Blender tutorijal 10 – Pravljanje kose

Pravljanje kose uz pomoc particle sistema, odnosno sistema cestica.

Python http server u jednoj liniji u terminalu

Kao sto naslov kaze, uz pomoc Pythona, iz terminala mozete podici web, odnosno http server u samo jedno komandnoj liniji, bez potrebe za instaliranjem Appache web servera i slicnih komplikacija. Idealno, ako na brzinu zelite da podignete server da probate nesto ili da delite fajlove preko lokalne mreze.
Server ce biti podignut na portu 8000, ako zelite na portu 80 ili nekom drugom portu ispod 1024, treba da kucate sudo ispred komande.
Pokretanje servera sa sudo privilegijama nikako ne preporucujem.

U narednim primerima ce biti podignut http server. Dostupni fajlovi ce biti u trenutno aktivnom direktorijumu.
Za potrebe testiranja, napravite direktorium i udjite u taj direktorijum, u terminalu kucajte:
mkdir brzihttpserver
cd brzihttpserver

Radi potrebe testiranja iskopirajte fajlove u taj direktorijum. Ti fajlovi ce biti vidljivi u web pregledacu.
Ako se u direktorijumu nalazi fajl index.html, taj fajl ce biti automataski otvoren u web pregledacu.

Pokrenite terminal i kucajte sledece:
Primeri za Python 2.x:

Pokrece server na portu 8000:
python -m SimpleHTTPServer
Sada u web pregledacu, u polje za adresu kucajte: 127.0.0.1:8000 ili ip_adresa_servera:8000 ako se server nalazi na drugom umrezenom kompjuteru.

Pokrece server na portu 80:
sudo python -m SimpleHTTPServer 80
Ovde je dovoljno kucati 127.0.0.1 ili ip adresu umrezenog kompjutera, ako se server nalazi na drugom kompjuteru.

Primeri za Python 3.x:

Pokrece server na portu 8000:
python3 -m http.server
Sada u web pregledacu, u polje za adresu kucajte: 127.0.0.1:8000 ili ip_adresa_servera:8000 ako se server nalazi na drugom umrezenom kompjuteru.

Pokrece server na portu 80:
sudo python3 -m http.server 80
Ovde je dovoljno kucati 127.0.0.1 ili ip adresu umrezenog kompjutera, ako se server nalazi na drugom kompjuteru.

Knjige

Ubacio sam novu stranu Knjige, gde ce biti linkovi ka e-knjigama, koje smo pisali Windu i ja.
https://kompjuteri2011.wordpress.com/knjige/
Ako ste pogledali ovu stanu, videcete da prva knjiga (koju sam ja pisao) nema veze sa kompjuterima, tako da tu mozete ocekivati razne sadrzaje. Od tekstualnih tutorijala za razne kompjuterske teme, do knjiga koje nisu striknto vezane za kompjuterske.

Atom

Atom je moderan i pristupacan tekst editor za 21. vek. S njime mozete pisati tekst ili kodirati, odnosno programirati. Podrzana je sintaksa za dosta programskih jezijka i skripti. Mozete ga prilagoditi do najsitnijih detalja. Funkcionalnost programa mozete prosiriti instaliranjem brojnih dodataka, odnosno paketa, kako ih nazivaju. Sve ide lako na samo nekoliko klika misem, imate i pretragu dostupnih dodataka, pa ne bi trebalo da bude problema prilikom instalacije dodataka.
To je Open Source projekat, koji se razvija za Linux, Mac i Windows.
Zvanicna web prezentacija je na adresi: https://atom.io

Notepadqq

Notepadqq je klon Notepad++ editora koji se razvija za Linux.

Mozete ga koristiti za pisanje teksta ili programiranje. Ako ga koristite za programiranje, podrzane su sintakse za preko 100 programskih jezika. Imam jednu zamerku, a to je da za sada ne postoji opcija za sortiranje teksta ili dela teksta, kao sto to imaju neki drugi editori, kao na primer Xed i Sublime, ne radi cak ni opcija sa eksternom komandom sort -u, kao na primer u Geany-u. Nadam se da ce, u nekoj od narednih verzija, ubaciti i opciju za sortiranje teksta.

notepadqq

notepadqq

Program se razvija za Linux. Zvanicna web prezentacija je na adresi: http://notepadqq.altervista.org

Da bi ste ga instalirali u terminalu kucajte sledece linije:

sudo add-apt-repository ppa:notepadqq-team/notepadqq
sudo apt-get update
sudo apt-get install notepadqq

MP3Gain

Imate dosta pesama u MP3 formatu, koje poticu iz raznih izvora. Problem sa takvom kolekcijom pesama je da se cesto desava da su fajlovi razlicite jacine zvuka, pa je jacina zvuka jedne pesme daleko veca od jacine zvuka neke druge pesme, pa morate cesto podesavati jacinu zvuka. MP3Gain resava taj problem. MP3Gain analizira i podesava MP3 fajlove tako da imaju istu jacinu zvuka.

MP3Gain ne vrsi samo “peak” normalizaciju, kao sto to cine mnogi programi za tu namenu. Umesto toga, radi statisticku analizu kako bi se utvrdilo koliko glasno fajl zvuci ljudskom uhu.
Takodje, izmene su bez gubitka kvaliteta. Prilikom podesavanja jacine zvuka, nema gubitka kvaliteta jer program direktno podesava MP3 fajl, bez dekodiranja i ponovnog kodiranja.

MP3Gain je open source program i ravija se za vise operativnih sistema.

Zvanicna web perentacija je na adresi: http://mp3gain.sourceforge.net/

Instalaciju na Ubuntu, Mint i ostalim Ubuntu kompatibilnim Linux distribucijama mozete uraditi iz komandne linije, kucajuci sledece linije:

sudo add-apt-repository ppa:flexiondotorg/audio
sudo apt update
sudo apt install easymp3gain-gtk mp3gain aacgain vorbisgain

Easy MP3Gain je graficko okruzenje za MP3Gain u Linuxu.
mp3gain je sam MP3Gain program, koji radi iz komandne linije.
aacgain radi sa aac kodekom, a vorbisgain radi sa vorbis kodekom.

%d bloggers like this: