Komentar je tekst koji se ignorise prilikom izvrsavanja programa. Komentari se koriste da se objasni deo koda. Takodje mogu da sluze kao podsetnik, u situaciji, kada nakon nekoliko meseci odlucite da napisete novu verziju programa, a ne mozete da se setite sta koji deo programa radi. Zato upisete komentar koji objasnjava cemu sluzi deo koda i lakse cete se setiti sta koji deo programa radi. Isto tako, ukoliko neki drugi programer nastavi da radi na vasem programu, komentari ce mu pomoci da lakse shvati sta koji deo programa radi. Komentari se takodje mogu koristiti za sprecavanje izvrsavanja koda prilikom testiranja. Programski jezik Go podrzava komentare u jednom redu ili vise redova.
Jednoredni komentari pocinju sa // iza stoji komentar. Pogledajte primer ispod:
// Ovo je primer komentara. fmt.Println("Hello World!")
Jednoredni komentari mogu stajati iza funkcije, a ne samo u zasebnom redu. Funkcija ce da se izvrsi, komentar nece smetati izvodjenju funkcije.
fmt.Println("Hello World!") // Ovo je takodje komentar
Komentari u vise redova pocinju sa /* i zavrsavaju se sa */
/* Ovo je komentar u vise redova. Ovo je poslednji red komentara. */ fmt.Println("Hello World!")
Ispod je primer komentara koji sprecava izvrsavanje koda.
fmt.Println("Hello World!") // fmt.Println("Ovaj kod se ne izvrsava.")
U prethodnom tekstu sam pisao o instalaciji programskog jezika Go i pisanje programa Hello World u Geany editoru. U ovom tekstu nastavljamo sa programskim jezikom Go, ali ovog puta sve to radimo u Visual Studio Code. Visual Studio Code razvija Microssoft i to je jedan od Microsoftovih open source projekata. Nisam bas ljubitelj Microsoftovih proizvoda, ali za nekoliko njihovih proizvoda stvarno nemam zamerke. Jedan od tih proizvoda je Visual Studio Code. Postoji i verzija koja je oslobodjena Microsoftove telemetrije, VSCodium, ali ukoliko ste pocetnik, ipak, preporucujem Visual Studio Code. Iz dva razloga, prvo, Microsoftov marketplace sa dodacima za razlicite programske jezike je daleko bogatiji od marketplace VSCodium i drugo, VSCodium morate, za sada, rucno updateovati kada se pojavi nova verzija, Visual Studi Code to radi automatski.
VSCode i VSCodium se razvijaju za Linux, Windows i Mac. Ispod su linkovi za oba programa, pa odlucite sami sta zelite da instalirate: Microsoft Visual Studio Code: https://code.visualstudio.com/ VSCodium: https://vscodium.com/
U daljem tekstu nastavljam sa postupkom podesavanja Visual Studio Code. Postupak je slican i za VSCodium, jedino se dodaci za podrsku programskim jezicima razlikuju.
Pokrenite VS Code.
Otvorite menadzer ekstenzija, klikom na ikonu Extensions sa leve strane. (precica sa tastature ctrl+shift+x)
U pretragu ukucajte go
U listi ekstenzija potrazite ekstsenziju Go koju razvija Google (Go Team Google) – Ovaj deo se razlikuje u odnosu na VSCodium, tamo nema Go ekstenzije koju razvija Google, ali postoji ekstenzija drugog razvojnog tima.
Instalirajte ekstenziju klikom na Install i sacekajte da se instalacija zavrsi.
Prtitisnite ctrl+shift+p da bi ste otvorili komandnu liniju u ukucajte: Go: Install/Update Tools
U mom slucaju nije bilo potrebe za dodatnim instalcijama, ukoliko kod Vas postoji neka opcija za instalacije, instalirajte sve ponudjeno i kliknite na ok.
Sada je VSCode spreman za programiranje u Go programskom jeziku.
U prethodnom tekstu smo odmah krenuli sa Hello World. To je zapravo bio takozvani “quick and dirty” nacin. Odnosno brzi nacin da dodjemo do Hello World primera. U principu programi programirani na taj nacin ce raditi, barem jednostavni programi. U vecini tekstova preporucuju da se napravi radni folder / direktorijum za projekat, nakon toga da se u radni direktorijum inicijalizuje Go modul.
Pravljenje direktorijuma: mkdir "hello"
Udjite u direktorijum: cd hello
Inicijalizacija Go modula: go mod init hello
U osnovi, ova komanda kreira go.mod fajl u hello direktorijumu. Ovaj fajl prati sve dependency-e koje nas modul koristi. Drugim recima, mozete zamisliti da je to fajl za upravljanje dependency-ima. Go mod init komanda omogucava upravljanje dependency-a za projekat.
Ovde, hello nije nista drugo do putanja modula. Obicno ce ukazivati na lokaciju gde ce biti prisutan izvorni kod. Na primer, ukoliko se direktorijum hello nalazi u direktorijumu programiranje, onda kucate: go mod init programiranje/hello
Mozete pogledati sadrzaj fajla go.mod, komandom: cat go.mod u ovom primeru izgleda ovako:
module hello
go 1.19
Prvi red je putanja do modula, u poslednjem redu je verzija Go.
Sledeci korak je programiranje. Pokrenite VS Code, kliknite na File -> New Text File i kucajte kod. I ovde cu upotrebiti isti kod kao i prosli put.
Zatim, sacuvajte izvorni kod u direktorijum hello, File -> Save As, nazovite ga hello.go i kliknite na Save. Ukoliko ovo radite prvi put, moze se desiti da VS Code ponudi da instalira neke dodatke za Go. Kliknite na Install All.
Sada, mozete testirati Vas program. U terminalu udjite u direktorijum hello, ukoliko to niste uradili. To mozete uraditi i iz internog terminala u VS Code. Zatim kucajte: go run hello.go da bi ste pokrenuli program ili kucajte: go build hello.go da bi ste kompajlirali program. Zatim, kompajlirani program mozete pokrenuti sa ./hello
Go mozete preuzeti sa adrese https://go.dev/dl/ kada se otvori web strana, mozete izabrati verziju za koji operativni sistem zelite da preuzmete instalaciju. Go mozete probati online iz web pregledaca na adresi https://play.golang.com/.
Nakon preuzimanja instalacije, potrebno je instalirati Go. Detaljno uputstvo se nalazi na sledecem linku: https://go.dev/doc/install Ovde cu samo ukratko napisati postupak instalacije u Linuxu. Ukoliko imate instaliranu stariju verziju Go, a preuzeli ste noviju verziju, prvo izbrisite staru instalaciju, tako sto izbrisete ceo folder /usr/local/go Brisanje foldera i instalaciju mozete uraditi kucajuci komandu u terminalu, naravno, prvo udjite u folder gde se nalazi instalacija koju ste preuzeli. U komandi izmenite naziv instalacione arhive, umesto, kao u ovom primeru go1.19.2.linux-amd64.tar.gz, upisite verziju fajla koju ste preuzeli. Ovo je samo primer aktuelne verzije u trenutku pisanja ovog teksta. Lako se moze desiti, na primer ukoliko ovaj tekst citate za par nedelja, da se pojavi nova verzija Go.
Zatim, treba da dodate putanju do Go foldera na nivou korisnika ili na sistemskom nivou. Za nivo korisnika upisite u fajl: $HOME/.profile sledecu liniju:
export PATH=$PATH:/usr/local/go/bin
Za sistemski nivo upisite gore navedenu liniju u fajl: /etc/profile Ja sam to uradio samo za moj korisnicki nalog, to jest ubacio sam liniju u $HOME/.profile Promena ce biti aktivna nakon ponovnog logovanja u nalog ili kucanjem komandi:
source $HOME/.profile
ili
export PATH=$PATH:/usr/local/go/bin
Na kraju proverite da li je Go dobro instaliran kucajuci sledecu komandu:
go version
Testirao sam dva IDE editora sa Go programskim jezikom. Geany i Visual Studio Code. U ovom tekstu cu koristiti Geany, za naredni tekst ostavljam Visual Studio Code. Verovatno se pitate, zasto bas ovim redosledom, jer je Visual Studio Code u ovom trenutku najpopularniji IDE editor? Jednostavno, bas zato, jer svi pisu primere za Visual Studio Code, a ne za Geany. :) Drugi razlog je sto bi tekst bio predugacak. I ovako se oduzio, bio sam u nedoumici da li primere podesavanja IDE editora da ostavim za naredni tekst.
Sto se tice Geany, sve se automatski podesi u zavisnosti od programskog jezika, koji kodirate. Kliknite File -> New i odmah sacuvajte fajl. U ovom primeru HelloWorld.go
Zatim, radi provere i primera za potrebe ovog teksta, kliknite na Build -> Set Build Commands trebalo bi da sve bude automatski podeseno kao na slici ispod.
Geany automatski generise potrebne komande za programski jezik koji kodirate. Sve je automatski odradjeno i u ovom primeru. Vazno je da dodelite ispravnu ekstenziju u nazivu fajla. Ukoliko pisete programe u Go, ekstenzija je .go, ukoliko piste programe u Pythonu, ekstenzija je .py. Ukoliko pisete progame u Free Basic, ekstenzija je .bas. Ukoliko build komande nisu automatski podesene, morate ih sami upisati. To lako moze da se desi kada radite sa Free Basic. Na kraju kliknite OK da se prihvate izmene, ukoliko ste nesto menjali ili Cancel da odustanete od promena.
Sada je najzad daosao red i na konkretno programiranje. Naravno, Hello World je verovatno prva stvar sto kucate prvi put u nekom programskom jeziku. Kazem verovatno, jer ja kucam samo TEST, ali da se ovaj put drzim utemeljene prakse sa Hello World. :)
package main
import "fmt"
func main() { fmt.Println("Hello, World!") }
Na kraju kliknite File -> Save da sacuvate fajl.
Vas program mozete pokrenuti i kompajlirati direktno iz Geany, zato smo i gledali Set Build Commands. Za pokretanje kliknite na Build -> Run, ukoliko je sve u redu, u terminalu ce da se prikaze poruka Hello World, kao na slici ispod. Precica sa tastature za pokretanje programa je F5.
Ukoliko ste zadovoljni programom, mozete ga kompajlirati i u tom slucaju ce biti sacuvan iskompajlirani program, koji pokrecete standardno iz komandne linije, kao i sve ostale programe iz komandne linije. Naravno, pre toga udjite u odgovarajuci folder, ukoliko folder nije u sistemskoj putanju. Precica sa tastature za kompajliranje je F8 ili kliknite na Build -> Build Ispod je screenshot prozora terminala, sa primerom pokretanja iskompajliranog programa.
Package main je glavni, odnosno ulazni odnosno osnovni paket. Komandom import, uvozimo pakete koji su potrebni za izvrsavanje funkcija. U ovom primeru imamo import “fmt” Svaki paket je dokumentovan, pa tako i fmt. O fmt mozete procitati detaljnije ovde: https://pkg.go.dev/fmt Zatim deklarisemo funkciju main(). Funkcijama cemo se baviti u narednim tekstovima. Za sada cu samo reci da je funkcija main() posebna funkcija, jer u toj funkciji pocinje izvrsavanje programa.
fmt.Println(“Hello, World!”) ispisuje tekst Hello Wrold! U drugim programskim jezicima ste navikli da bude samo Print ili Println, u Go ispred Println ide oznaka paketa u kome je definisana funkcija Println. U programskom jeziku Go, kao sto ste videli u primeru fmt.Println, ispred funkcije ide naziv paketa u kome je definisana funkcija, zatim tacka, pa na kraju sama funkcija.
Poslednjih nekoliko dana sam ponovo poceo da ekperimentisem sa programiranjem. Instalirao sam i probao Rust i Go. O programskom jeziku Rust sam procitao dosta pozitivnih tekstova i komentara, da je pouzdan, bezbedan, brz, a u isto vreme, nije (toliko) komplikovan kao C/C++. Linus Torvalds, koliko vidim, predvidja da ce Rust ubrzo da bude jedan od razvojnih alata za Linux kernel. I za Go sam citao dosta pozitivnih tekstova, da je brz, da se lako uci. I eto, resio sam da ih isprobam.
Da bi ste instalirali Rust, idite na https://www.rust-lang.org/learn/get-started i pratite uputstva. Rust mozete probati i bez instalacije, iz Vaseg web pregledaca. Na adresi https://play.rust-lang.org/ se nalazi online Rust playground, gde mozete testirati Rust. Da sam odmah otisao na Rust playground, ustedeo bih bar pola sata da shvatim kako da napisem print. :) Ono sto mi se odmah nije svidelo je zvanicno uputstvo, iskreno, potrosio sam nekih sat vremena dok nisam shvato kako da napisem Hello World i da definisem neke varijable. Da sam otisao pravo na Rust playground… :) Salu na stranu, imate zvanicno uputstvo za pocetnike u Rust-u na adresi https://doc.rust-lang.org/book/. Mozda je najbolje, da odmah odete na sledecu adresu, umesto na zvanicno uputstvo, jer su stvari lepo objasnjene za totalne pocetnike. https://www.programiz.com/rust/getting-started.
Jos jedna stvar koja mi se ne svidja kod Rust-a je sto je kompajlirani fajl jako veliki. Cak i test kod Hello World kada se iskompajlira sa podrazumevanim parametrima, je veliki oko 3.7 MiB. Sa nekim optimizacijama sam uspeo da ga smanjim na 1.5 MiB, ali to je i dalje mnogo. Ovo je u Linuxu, ali mislim da je slicna stvar i u Windows verziji.
Go mozete preuzeti sa adrese https://go.dev/dl/ kada se otvori web strana, mozete izabrati verziju za koji operativni sistem zelite da preuzmete instalaciju. Poput Rust-a, i Go mozete probati online iz web pregledaca na adresi https://play.golang.com/. Kada se iskompajlira, sa podrazumevanim parametrima, program Hello World je dugacak oko 1.7 MiB. Uz pomoc optimizacija, fajl sam uspeo da smanjim na 1.2 MiB.
U ovom tekstu sam hteo da pisem samo o Rust i Go, medjutim, zaintrigiralo me je koliki su Hello World fajlovi u drugim programskim jezicima. Ovde pre svega mislim na velicinu kompajliranog fajla. Kada se Hello World kompajlira u Lazarusu, da radi u terminalu (dakle ne iz grafickog okruzenja, kako bi poredjenje bilo ravnopravno), sa default parametrima, velicina kompajliranog fajla je oko 416 KiB. Uz pomoc optimizacija, fajl sam uspeo da smanjim na 187 KiB. Necu detaljnije da se zadrzavam oko Lazarusa, jer sam o njemu vec pisao. Samo cu dodati da ga mozete preuzeti sa adrese https://www.lazarus-ide.org/index.php?page=downloads
Apsolutni sampion, sto se tice male velicine kompajliranog fajla, od testiranih kompajlera je, Free Basic. Da, dobro ste procitali Free Basic! Velicina izlaznog fajla je manja od 42 KiB. Jako dobar i optimizovan kompajler. Steta sto skoro niko ne zna za Free Basic. Free Basic mozete preuzeti sa adrese https://sourceforge.net/projects/fbc/files/. Po kvalitetu sigurno zasluzuje vecu popularnost. Takodje za razliku od ostalih programskih jezika, Free Basic je daleko najjednostavniji. Source kod je samo u jednoj liniji: print “Hello World!”
U narednom periodu, kada malo bolje savladam Rust i Go, preradicu moj Python program za testiranje brzine ostalim programskim jezicima, pa cu testirati brzine. Python vs Rust vs Go vs Lazarus vs Free Basic.
Kompjuteri 