Blog Archives

Convertor

Convertor je open source program koji sluzi za konverziju mernih jedinica.
Autor programa je H. Raz. Originalni izvorni kod, kao i kompajliranu verziju za Windows mozete preuzeti sa adrese autora programa: http://convertor.moosht.org

Program se razvija u razvojnom okruzenju Lazarus za Free Pascal.

Ja sam kompajlirao verziju za Linux (32 bit i 64 bit) i uneo sam nakoliko manjih izmena. Za sada je sve na engleskom jeziku, ali se nadam da cu uskoro naci vremena, a i volje da program prevedem na srpski. Za sada neka ga ovako.

Linux verziju mozete preuzeti sa Download strane.

Izmene koje sam napravio u verziji od 30.Sep.2016.
– Dodat je Help u popup meni.
– Azurirana je web adresa originalnog autora.
– Dodat je QuickStart.pdf fajl.
– Dodat je ReadMe.txt fajl.
– Promenjena GNU General Public licenca sa verzije 2 na verziju 3.
– Dodat fajl sa GNU General Public licencom u fajlu gpl-3.0.txt.

convertor

convertor

Advertisements

Sat-Alarm v2.0

Ovo je unapredjena verzija programa Sat-Alarm v1.1 koga sam predstavio ovde.

U ovoj verziji sam dodao opciju da se menjaju teme i da se pamte izmene vremena alarma i tema. Za sada postoje samo dve teme, osnovna, ciji autor Dile i tema Tron koju sam ja napravio.
Teme i vreme alarma se pamte u fajlu sat-alarm.ini.
Izmene u sat-alarm.ini se automatski upisuju prilikom izlaska iz programa, klikom na x.
Program se razvija u Lazarusu.

Izvorni kod i iskompajliran program za Linux mozete preuzeti na Download strani.

Sat-Alarm v2.0
Namena programa: Sat sa alarmom
Autori: Dile i SkYNeT
Licenca: GNU GPL v3

Osnovna tema
osmovna tema

tema Tron
tema tron

Podesavanje alarma
Screenshot Sat-Alarm podesavanja

Da bi prikaz brojeva na satu bio korektan, morate instalirati oba fonta iz direktorijuma Fontovi.

To mozete uraditi uz pomoc prilozene skripte fontinstaler.sh.
Skripta kopira fontove u ~/.fonts, tako da ce fontovi biti dostupni samo lokalno, trenutno logovanom korisniku.
Kada skripta iskopira fontove tamo gde treba, probajte program, ako kojim slucajem opet imate problem sa prikazom, onda rucno instalirajte fontove iz direktorijuma Fontovi.

Kako instalirati fontove u Linuxu?

Kopirajte fajlove BPdotsVertical.otf i Digital Dismay.otf
u /usr/share/fonts da bi bili dostupni svim korisnickim nalozima (trebace Vam sudo sifra).

ili

Kopirajte fajlove BPdotsVertical.otf i Digital Dismay.otf
u ~/.fonts da bi bili dostupni lokalno, samo pojedinacnom korisnickom nalogu.

ili dvoklikom na fajlove BPdotsVertical.otf i Digital Dismay.otf pa install.
Ako ne otvara fajlove, desni klik na fajlove BPdotsVertical.otf i Digital Dismay.otf pa potrazite u listi Font Viwer.

Windows verzija:
Fontove mozete instalirati pokretanjem odgovarajuce skripte za Vasu verziju Windowsa.
Skripte su testirane na Windows XP i Windows 7.
Na drugim verzijama Windows-a, nisam probao skripte.
Skrita FontInstallerWin7.vbs instalira fontove u Windows 7.
Skrita FontInstallerWinXP.vbs instalira fontove u Windows XP.

Prikaz fontova u programu bi trebalo da bude korektan odmah posle izvrsenja skripte.

Ako prikaz fontova u programu, ni posle restarta nije odgovarajuci, fontove mozete instalirati rucno, na uobicajen nacin.

Kliknite na START (ili Windows dugme u donjem levom uglu ekrana)
Kliknite na Control Panel
Otvorite Fonts (ako je ne vidite prebacite pregled sa Category na Icons view)
Prevucite obe ikone fonta u Fonts.

Lazarus tutorijal 10 – Tok programa i CheckBox

U ovoj epizodi pricam o kontroli toka programa uz pomoc If, Then, Else i prikazujem primer kosriscenja CheckBox-a.

Lazarus tutorijal 09 – dve forme i dva unita

U ovoj epizodi govorim o tome kako otvoriti novu formu i kako prosledjivati vrednosti varijabli iz jedne forme u drugu.

Sat, Stoperica, Tajmer – Update

Evo, pred novu godinu, resio sam da citaocima bloga, u ime ekipe koja pise blog, poklonim 3 moja programa, kao novogodisnji poklon. Programe dajem kao izvorni kod (source code) i kao prekompajlirane programe za Linux. Programi su pisani u Lazarusu, pa iz Lazarusa mozete otvoriti izvorni kod i analizirati ga. Sto ce lepo doci kao dopuna tekstova o Pascalu koje pise windu i kao dopuna mojih video tutorijala. Inace programe sam pisao da bih vezbao Lazarus i za moju licnu upotrebu, ali posto su ispali bolje nego sto sam se nadao, resio sam da ih podelim sa vama. Programi su pod GNU GPL v3 licencom. Programi su portabilni i nije potrebna nikakva instalacija, dovoljno je da ih raspakujete negde na hard disk i mozete odmah da ih koristite.

Sat i Tajmer sam nadogradio na verziju 1.1. Sada se pojavljuje popup prozor sa obavestenjem za alarm u programu Sat, odnosno da je vreme isteklo u programu Tajmer. Umesto dosadasnjeg prozora sa obavestenjima.

1. Sat
verzija 1.1

Sat

Sat

2. Stoperica
verzija 1.0

Stoperica

Stoperica

3. Tajmer
verzija 1.1

Tajmer

Tajmer

Sve ove programe mozete preuzeti na Download strani.

Lazarus tutorijal 04 – Varijable i konstante

Varijable i konstante.

Lazarus tutorijal 03 – Instaliranje dodataka za Lazarus

Linkovi iz videa:
http://wiki.freepascal.org/Components_and_Code_examples
http://wiki.freepascal.org/playsound
http://sourceforge.net/p/lazarus-ccr/svn/HEAD/tarball

Lazarus tutorijal 02 – Hello World!

Lazarus tutorijal 01 – Uvod u Lazarus

Uvod u Lazarus.
– Instaliranje Lazarusa.
– Pravljenje forme.
– Smanivanje velicine kompajliranog fajla:
Project – Project Options – Compilation and Linking
Aktivirati 3 (slow optimization) (-O3) i Smaller rather than faster (-Os)
Project – Project Options – Debugging
iskljuciti opciju Generate debugging info for GDB.

Uvod u Pascal

Pascal je jedan od programskih jezika koji su gotovo idealni za ucenje programiranja. Zato cemo se malo pozabaviti njime na nasim stranicama. Ostali dobri izbori su Python i Basic. Ovo su ujedno i jezici na kojima je vecina starih programera pocela svoju karijeru.

Krenuo je da se razvija pocetkom 70tih. Jedna od ideja je bila upravo da postane standard za ucenje kao i da prevazidje limite nekih drugih jezika koji su tada bili popularni, poput recimo Algola. Od 80tih zaista i postaje standard u Kompjuterskim Naukama u srednjem i visokom obrazovanju. Medjutim, sticajem raznih okolnosti, nesto kasnije biva zamenjem C-om koji dalje biva zamenjem Javom. Ali sve jedno, ostaje jedan od prvih izbora medju kompjuterskim entuzijastima i developerima komercijalnog softwarea.

Ono sto je Pascalu ne samo produzilo zivot vec ga i znacajno obogatilo, jesu RAD okruzenja. Najpre je firma Borland razvila komercijalni Delphi, koji je postao jedan od najomiljenijih okruzenja za razvoj programa. Nakon toga je tim povezan sa Free Pascal projektom poceo da razvija Lazarus, koji je gotovo identican Delphiju, sa razlikom da je besplatan i open source. Obe stavke su doprinele da Pascal ostane jedan od znacajnih izbora kod programiranja. O ovome svedoce brojni programi koji su bili ili se razvijaju u pomenutim okruzenjima. Neki od njih su: Total Commander, Skype, TeamSpeak, FruityLoops, Spybot S&D, InnoSetup, KMPlayer itd.

Za razliku od Pythona o kome smo dosta pisali, Pascal je pre svega kompajlerski jezik. Ovo znaci da vas kod najpre morate prevesti u izvrsni fajl, da bi ste ga koristili ili testirali. Postoji duga polemika u programerskim krugovima koji je pristup bolji. Bez ulaska u detalje, u sustini najbolje je koristiti opciju u odnosu na svrhu. Ako zelite da pisete male programe i skripte koji ce raditi u definisanom okruzenju, interpreterski jezici su dobar izbor jer su laksi za debagovanje. Primeri su recimo mIRC script ili Python. Ako zelite da pisete programe koji ce raditi brzo i nezavisno, onda je dobar izbor kompajlerski jezik, poput C/C++ ili Pascala.

Kad su u pitanju kompajleri i razvojna okruzenja, izbor je solidan za sve platforme. Treba pomenuti Turbo Pascal koji se danas gotovo ne koristi ali je godinama bio jako popularan. Takodje i logican korak napred, razvojno okruzenje Delphi. Danas je medjutim najcesci i logican izbor Free Pascal, zato sto je u stalnom razvoju, open source, besplatan i kros platformski. Takodje, tim povezan sa ovim kompajlerom razvija i okruzenje Lazarus, koje mnogi smatraju besplatnom i otvorenom verzijom Delphija. A tu su i relativno novi projekti, poput RAD sistema CodeTyphon i FreeSparta, koji bi se mogli okarakterisati kao Lazarus na steroidima. Treba pomenuti i Dev-Pascal IDE, koji je vise nego prijatan za rad, a pri tome besplatan i open source.

Postavlja se pitanje zasto uopste uciti programiranje u Pascalu, obzirom na popularnost C++ i Jave. Pa ima nekoliko razloga. Prvo Pascal je mnogo razumljiviji za pisanje i citanje, a neki bi rekli i lepsi. Drugo struktura koda je takva da razvija dobre programerske navike i osobine. I trece, on je prilicno upotrebljiv za razvoj programa, sto se moze videti iz programa koji su u njemu napisani. I ne treba zaboraviti da je zajednica programera prilicno velika, te se informacije mogu lako naci na brojnim sajtovima i forumima.

Na kraju bih pomenuo nekoliko sajtova gde mozete krenuti sa ucenjem i napraviti prve korake u ovom programskom jeziku. Neki od njih su: LearnPacal, PascalProgramming, TutorPoint ili EssentialPascal. Takodje, mozete naci zanimljive tutorijale na FreePascal wiki stranici.

Srecno za ucenjem Pascala i razvojem programa u njemu.

%d bloggers like this: