FreeFileSync

FreeFileSync je program za poređenje, sinhronizaciju foldera i pravljenje sigurnosnih, odnosno backup kopija. Umesto kopiranja svih fajlova prilikom sinhronizacije foldera, FreeFileSinc poredi razlike izmedju izvornog i ciljnog foldera i kopira samo minimalnu kolicinu potrebnih fajlova. FreeFileSync je softver otvorenog koda (open source), razvija se za Linux, Windows i MacOs.

Neke od mogucnosti koje poseduje FreeFileSync su:

  • Sinhronizacija deljenih foldera na mrezi i foldera na lokalnim diskovima
  • Sinhronizacija sa Google drajva
  • Sinhronizacija preko FTP i FTPS (SSL / TLS)

za vise detalja posetite zvanicnu web prezentaciju na adresi:
https://freefilesync.org/

Ubuntu

Jitsi call, brzi online video poziv

Cesto govorimo o raznim servisima za brzi video i audio poziv, ali su oni nekako uvek vezani sa ili za neki proizvod, program, specifican browser ili kompaniju. Ovo je jedan jednostavan nacin da se brzo povezete i porazgovarate sa nekim, bez potrebe dodatnih instalacija, registracija itd. Metod radi u trenutku pisanja texta, a dokle ce, to je tesko predvideti.

1) Posetite: Jitsi.org ; kliknite na Start a Call, dolazite na link: https://meet.jit.si

2) U polju Start a meeting upisite ime, npr. ‘vidimose’ i kliknite Go. Dobicete link koji ce imati osnovni link plus ime, u nasem slucaju: https://meet.jit.si/vidimose

3) Podesite sta god zelite, poput nivoa kvaliteta itd, i podelite link sa prijateljem

4) Na klik ce prijatelj biti u mogucnosti da se poveze sa vama i razgovara u punom A/V nivou; iako je link jedinstven – moguce je cak postaviti i sifru

Po defaultu, ovaj sistem radi u Chrome i Chromium, ali provereno radi u Firefoxu bez problema. Ako se nadjete u situaciji da vam treba cross-platform brza AV komunikacija, ovo moze biti od koristi. Nevezano naravno, Jitsi kao video platforma ostaje da zivi i pre svega je orijentisana ka Nixima, kada se posmatra desktop varijanta. Ali sve jedno, nije lose imati zaista pouzdanu verziju online, pa time i cross-platform mogucnost ovakvih poziva.

Preskakanje browser provere na gmailu

U poslednje vreme silni IT strucnjaci, valjda u nedostatku znanja svoje oblasti, pokusavaju da se bave pedagogijom umesto kompjuterskim vestinama. Npr. ako na forumima pitate ljude kako da uradite nesto u WinXP, najpre cete dobiti lekcije o nesigurnosti vaseg sistema, razloge updatea na novije, samo necete dobiti odgovor na pitanje. Valjda je ljudima lakse da brinu tudju brigu. Ono sto mene medjutim zabrinjava nisu random korisnici, vec velike kompanije koje podrzavaju ovakav sentiment. Recimo ja razumem da kompanija ukine podrsku za stari sistem, jer je komplikovano podrzavati svaku tehnologiju pojedinacno, ali ne razumem patolosku potrebu da neko drugi vodi racuna o recimo mojoj sigurnosti. Recite jednostavno da nemate kapaciteta da testirate podrsku, samo mi nemojte biti jos babysitter nakon 35 godina u kompjuterskim naukama.

Jedan ovakav primer je ukidanje podrske za starije browsere, od strane pojedinih sajtova. U pitanju su obicno 32bitne tehnologije, ali je razlog potpuno nerealan i predstavlja primoravanje korisnika da, naterani da koriste novi software naravno kupuju i novi hardware. Dobar primer ovakve perfidne politike je nekada voljeni Google (bar sa moje strane) i gmail servis. Za razliku od Yahoo-a, koji se zaista potrudio da kvalitetno podrzi basic verziju svog servisa koja je izuzetno funkcionalna i brza, samo sto nema lepotu pune verzije, gmail je osakatio podrsku za starije pretrazivace. Ovo je uradio do nivoa da je potpuno neupotrebljiv, jer neke zaista najosnovnije funkcije, poput selekcije grupnih mailova, jednostavno nisu dostupne. Zasto ovo smatram perfidnim, pa zato sto gmail odlicno funkcionise na starijim browserima, ali je pristup sistemski zabranjen.

Ako se ikad nadjete u ovoj situaciji, da ste silom ubaceni u osakacenu verziju gmaila, jednostavno uradite sledece:

1) Ulogujte se normalno u gmail
2) Kliknite sledeci link > https://mail.google.com/mail?nocheckbrowser

Videcete da gmail radi bez ikakvih problema u starijim verzijama Firefoxa i ostalih browsera, od 4x verzija pa navise. Srecno sa novim kompjuterskim trendovima.

Vracanje SUDO korisnika

Nedavno sam imao malu kompjutersku avanturu koju cu podeliti jer moze biti od koristi. Pozeleo sam da se podsetim lepote rada u Nix okruzenju, i pokrenuo Lubuntu nakon mnogo meseci. Zatekla me je zanimljiva situacija, root account nije definisan, imam dva usera od kojih glavnom nisam mogao da pristupim jer sam zaboravio sifru, i dodatni za koji znam sifru ali nije sudoer. Pitanje je sta sad raditi da bi se povratila kontrola nad sistemom.

Obzirom da je ova instalacija potpuno experimentalna, nisam posvetio previse paznje stvarima koje inace smatram rutinskim. Najpre sam pokusao da povratim kontrolu nad rootom ili glavnim userom na svaki moguci nacin, ali ovo se pokazalo kao nemoguce. Nakon toga sam pokusao sve moguce kombinacije sifri koje koristim u ovakvim situacijama, ali sa istim rezultatom. I konacno sam nasao resenje. A to je reboot u grub meni, remountovanje roota sa opcijom upisivanja, promena sifre i reboot. Koraci su sledeci:

– Restartujte sistem i prilikom boota drzite Shift ili Escape, moguce da ce kod vas raditi jedna od opcija, ja uvek koristim Shift
– Ovo vas ubacuje direktno u GRUB meni, gde treba izabrati bootovanje sistema sa dodatnim opcijama
– Nakon toga cete dobiti meni sa vise opcija, od kojih treba izabrati Root i u njemu kucate:

mount +rw +o remount /

Sto ce remountovati root sa privilegijama da ih menjate, inace ovo nije moguce cak ni iz root usera iz sigurnosnih razloga, nemojte zaboraviti slash na kraju ove komande. Nakon toga kucate:

sudo passwd glavniuser

.. i promenite sifru glavnog sudo usera, voila, uspesno ste hakovali samog sebe. Nakon toga kucate exit i izaberete reboot da se vratite u sistem.

Dodao bih da je povratak na Nixe inspiran serijom Mr.Robot, koja je nedavno zavrsena, te klasicnim silovanjem Microsofta sa Win10. Mogu samo da se zahvalim oboma, naravno na razlicite nacine, sto su mi pomogli da definitivni izbor operativnog sistema postane jasan.

Nadam se da ce opisano resenje biti od koristi svima koji se nadju u slicnoj situaciji.

Celluloid – podešavanje za naša slova

Pocevsi od Linux Mint verzije 19.3, Celluloid je zamenio Xplayer, kao podrazumevani multimedia plejer.

Celluloid je baziran na MPV plejeru, odnosno to je front end za MPV plejer, koji obezbedjuje mnogo bolje performanse u odnosu na Xplayer, pa i VLC, koji je odlican plejer, ali ima nekih sitnih bubica, koje sam primetio i koje me malo iritiraju, barem se pojavljuju kod mene, sa ukljucenim Compizom. Nisam probao da li se problem javlja i prilikom koriscenja podrazumevanog Window menadzera.

Celluloid ima minimalisticki korisnicki interfejs i u podesavanjima ima jako malo opcija koje se mogu podesiti. To mu je mozda i jedina mana u odnosu na VLC. Neko ce reci da je to prednost, jer nema komplikovanih i suvisnih podesavanja, koja mogu da zbune korisnika i da dovedu do nekih nezeljenih efekata ukljucivanjem pogresnih opcija.

Dodatne opcije, koje nisu obuhvacene grafickim interfejsom se mogu aktivirati kucanjem komandi za MPV u polju Extra MPV options. Podesavanje za kodnu stranu za nasa slova u titlovima je opcija koja najvise fali korsinicima sa nasih prostora. Ali to se da resiti, na sledeci nacin:

  1. pokrenite Celluloid
  2. kliknite na meni sa opcijama (tri linije)
  3. kliknite na Preferences
  4. kliknite na Miscellaneous
  5. ako je titl pisan latinicnim pismom, u polje Extra MPV options ukucajte:
    --sub-auto=fuzzy --sub-codepage=cp1250
    ako je titl pisan cirilicnim pismom, u polje Extra MPV options ukucajte:
    --sub-auto=fuzzy --sub-codepage=cp1251
  6. kliknite na Save
  7. izadjite iz Celluloid-a i ponovo ga pokrenite

Pokrenite neki film. Ako ste sve dobro uradili, nasa slova bi trebalo da budu korektno prikazana.

Promena velicine swap fajla u Linuxu

Kod nekih novijih Linux distribucija, ukljucujuci Linux Mint 19.2 se ne koristi swap particija, vec swap fajl, koji se nalazi na root particiji.

Ako imate potrebu da promenite default velicinu swap fajla, to se radi na sledeci nacin:

Preporucujem da ovo radite odmah posle ukljucivanja, odnosno restarta kompjutera.

Pokrenite terminal i kucajte sledece komande:

Ova komanda iskljucije koriscenje swap-a:
sudo swapoff -a

Ako zelite da Vam velicina swap fajla bude 4GB, kucajte, kao u primeru count=4096, za velicinu fajla 8GB kucajte count=8192 itd…
sudo dd if=/dev/zero of=/swapfile bs=1M count=4096 status=progress

Kada dd zavrsi sa kreiranjem fajla, kucajte:
sudo chmod 0600 /swapfile
sudo mkswap /swapfile

Na kraju kucajte:
sudo swapon -a

Ako se posle ove poslednje komande ne aktivira swap file, onda restartujte kompjuter. Posle restarta ce biti aktivan swap fajl.

Konvertor za preslovljavanje cirilice u latinicu i obrnuto

Desava se da je potrebno konvertovati neki tekst iz cirilice u latinicu i obrnuto.

Ovde cu predstaviti dva nacina na koji to mozete uraditi.

Prvi nacin je uz pomoc dodatka OOoTranslit za Libre Office. Oz pomoc OOoTranslit mozete lako da prebacite izabrani deo ili sav tekst u dokumentima i tablicama iz cirilice u latinicu i obrnuto. Preslovljava i iz starih YUSCII rasporeda (kada piše znak @ umesto Ž i sl.).
Autor dodatka je Aleksandar Urosevic.

OOoTranslit za Libre Office mozete preuzeti sa ove adrese: https://extensions.libreoffice.org/extensions/oootranslit

Drugi nacin je uz pomoc onlajn konvertora, koji se nalazi na ovoj adresi: http://www.konvertor.co.rs/
Dovoljno je iskopirati tekst u polje i pritiskom na zeljeno dugme se vrsi konverzija. Na primer, cirilicni tekst kopirate u levo polje i pritiskom na dugme konvertuj u latinicu, u desnom polju ce se pojaviti tekst preslovljen u latinicu i obrnuto. Zgodno ako na brzinu, zelite da preslovite neki tekst iz cirilice u latinicu i obrnuto.

Pascal: Retrospektiva

Ovim tutorijalom zavrsavamo seriju lekcija o osnovnom Pascalu, za koju se nadamo da ce vam biti od visestruke koristi. Najpre, ovaj programski jezik predstavlja odlicnu kombinaciju izmedju jasnoce i upotrebljivosti, sto ga cini vrlo zahvalnim za ucenje. Takodje, ima dovoljno striktnu strukturu, u odnosu na recimo Basic ili Python, cime je stimulisana jasnoca programerskog razmisljanja. Podrska koju ima kroz razvojna okruzenja mu daju visoku upotrebljivost i perspektivu. Sve ovo skupa me je i navelo da napisem seriju tutorijala na temu, u nadi da ce dobro poznavanje osnovnog Pascala biti od velike pomoci u radu za kompleksnim okruzenjima poput Delphija i Lazarusa.

Pogledajmo sta smo do sada naucili, uz reference ka lekcijama:

1. Uvod u Pascal – Ovde smo obradili uvodni deo i opste teme poput istorijata, okruzenja i slicno

2. Dev-Pascal IDE – Razvojno okruzenje u kome je uradjena vecina primera, uz visoku kompatibilnost sa Lazarusom, kao najkoriscenijim savremenim Pascal okruzenjem

3. Pascal: Hello World – Uvodna lekcija o programiranju i opste smernice

4. Pascal: varijable i konstante – Ovde smo obradili neke od osnovnih elemenata programiranja

5. Pascal: Tok programa – Usmeravanje programa kroz koriscenje If/Then konstrukcije

6. Pascal: Tipovi i uniti – Dva bitna elementa Pascala

7. Loopovi prvi deo – Razliciti formati petlji

8. Loopovi drugi deo – Nastavak price o petljama

9. Pascal: Nizovi (Arrays) – Upotreba sredjenih podataka odredjenog tipa

10. Pascal: Stringovi – Jedan od najbitnijih elemenata svih savremenih programskih jezika

11. Pascal: Funkcije i procedure – Nacin organizacije subrutina u Pascalu

12. Pascal: Funkcije i procedure (nastavak) – Nastavak price o subrutinama

13. Pascal: Rad sa fajlovima – Bitna lekcija za praktican programerski rad

14. Pascal: Rekordi – Rudimentarni oblik baza podataka kao elemenat u Pascalu

15. Pascal: Dodatne teme – Elementi koji nisu pokriveni u posebnim lekcijama

16. Pascal: Dodatne teme (nastavak) – Nastavak prethodnog tutorijala i zadatak iz programiranja

17. Pascal: FAQ (Pitanja i odgovori) – Objasnjenja koja nisu pokrivena u ranijim lekcijama

18. Pascal: Retrospektiva – Text koji upravo citate, retrospektiva, zakljucak i resenje zadatka

Sada cemo dati jedno od mogucih resenja za predlozeni zadatak. Da se podsetimo, ideja je bila da se napravi program koji bira random broj od 1 do 70, zatim da se kroz seriju pokusaja korisnik dovode do resenja. Pogadjanje brojeva je samo jedan od brojnih standardnih programerskih zadataka za koji se nadamo da ce vam biti zanimljivi kao vezba. Ponudjeno resenje je jedno od brojnih koja se mogu primeniti, a ovde smo namerno ostavili mogucnost da se program poboljsa kroz dodavanje hendlovanja gresaka ili obavestenja da je pokusaj izvan trazenog opsega. Jos jednom, u programiranju je moguce doci do resenja na mnogo nacina i svako drugo koje radi je jednako dobro. Pogledajmo primer..

program Pogadjanje;

var
a,b:integer;

begin
//pokrecemo random-seed
randomize();

//generisemo random broj
a := random(70)+1; b := 0;

while (b<>a) do begin
write('Unesite broj od 1 do 70: ');
readln(b);

if b < a then begin writeln;
writeln('Trazeni broj je veci'); writeln;
end else if b > a then begin writeln;
writeln('Trazeni broj je manji'); writeln;
end else if a = b then begin writeln;
writeln('Cestitamo, pogodili ste broj :)');
readln; end; end;

end.

Ovo je naravno, najjednostavnije moguce resenje, a kompletan kurs sadrzi u sebi brojne mogucnosti i opcije za optimizaciju, sto je samo po sebi vredna programerska vezba.

Na kraju, postoje tri stvari koje bih dodao, u nadi da ce vam ovi saveti, od iskusnog programera, u praksi pomoci koliko je moguce:

– Sve programe kucajte rucno. Videli ste kako se Ewok igra sa kodom u video tutorijalima. To dolazi nakon mnogo godina kucanja koda.

– Igrajte se sa kodom uvek i na svaki nacin. Ovo ce pomoci da u praksi pohvatate sitne razlike ili unaprediti vase razumevanje koda i programerskih tehnika.

– Imajte na umu da je programiranje profesija, ali i igra. Kada god je moguce, sledite svoje srce – Pravite od svojih programa i zivota ono sto Vi zelite.

Srecno i uzivajte u programerskom znanju i izazovima.

Getdeb i Playdeb su prestali sa radom

Poznati repozitorijumi, za Ubuntu i kompatibilne Linux distribucije, Getdeb i njegov pandan za igre Playdeb, pre izvesnog vremena su prekinuli sa radom. Hteo sam ranije da objavim tu vest, ali sam cekao potvrdu. Tako da, ako ste koristili moje tekstove, kao vodic za instalaciju Linux Minta i Ubuntua, onda samo ignorisite deo koji se odnosi na Getdeb i Playdeb.