MOOC trend

MOOC-ovi su kurservi, obicno organizovani od strane znacajnih obrazovnih institucija, besplatni i po pravilu otvoreni za sve. Obzirom na ovakvu strukturu, njihova popularnost i posecenost je ogromna i meri se desetinama hiljada studenata. Zapravao sama skracenica MOOC, sa znacenjem – Masivni Online Otvoreni Kursevi, najbolje definise ovaj koncept.

Obzirom na ideju, struktura korisnika je naravno veoma raznovrsna u svakom smislu. Kako obrazovno i po lokaciji, tako i po godinama. Npr. uvek je lepo videti ljude sa 60-70 godina koji i dalje imaju zelju da nauce nesto novo, osobe srednjih godina spremne na usavrsavanje ili cak promenu karijere, kao i mlade ljude pune entuzijazma i zelje za sticanjem novih znanja.

Postoji barem cetiri dobrobiti MOOCova, to su: cena, komfor, kvalitet i razvoj. Najpre kursevi su uglavnom besplatni. Sto ce reci dostupni svima koji imaju pristup brzom internetu. Gotovo celom svetu. Mogu se zavrsavati iz komfora sopstvenog doma. Obzirom da se radi o vrhunskim predavacima i strucnjacima iz pojedinih oblasti, kvalitet je zaista na zavidnom nivou. I na kraju, uz nezapamcenu popularnost ovog tipa prenosa znanja, sam sistem napreduje na tehnickom i proceduralnom nivou. Npr. ako neko iz relativno siromasnog malog sela bilo gde u svetu, ima priliku da zavrsi Stanfordov kurs iz Kompjuterskih Nauka u organizaciji profesora Nicka Parlantea, to zaista izgleda kao veliki korak napred za covecanstvo. A kako ce se zavrisiti, videcemo. :)

Pomenimo jos i akreditaciju. U vecini slucajeva, nakon uspesnog zavrsetka kursa, dobicete i dokaz u obliku PDF sertifikata koji mozete skinuti sa sajta edukativnog provajdera i odstampati. U kojoj ce meri ovakav sertifikat biti cenjen, zavisi od onog ko vrsi procenu, najcesce poslodavca. Svakako je ocigledno da time dokazujete vase interesovanje, znanje i ulozeni rad u pomenutoj oblasti, medjutim bitnije je ono sto znate i imate u glavi a ne ono sto pise na papiru. Upravo iz tog razloga, praxa je da se znanje i vrednost naucenog testira.

Sada cemo pomenuti nekoliko najvecih i najznacajnijih MOOC platformi, u kojima mozete naci takoreci sve sto vas zanima kad je u pitanju online edukacija.

1) Coursera – verovatno najveca platforma za online obrazovanje u ovom trenutku. Trenutno imaju oko 8,5 miliona clanova i blizu 700 kurseva iz svih oblasti. Spisak svih kurseva mozete videti ovde. Sa leve strane nalaze se i filteri kojima cete lako pronaci kurseve iz zeljenih oblasti

Gotovo svi kursevi nude besplatne sertifikate ako uspesno ispunite kriterijume. Testovi se sastoje od kvizova, zadataka, eseja i slicnih oblika provere znanja. A u poslednje vreme su dodate i nove opcije, poput specijalizacija i verifikovanih sertifikata.

2) Udacity – Znacajan igrac u MOOC svetu i do skora jedna od najvecih konkurencija Courseri. Nakon promena koje su usledile poslednjih meseci, ovoj platformi je znacajno opala popularnost. I pored zanimljivih inovacija, doslo je do primetne komercijalizacije platforme. Uvedeni su tutori a cene kurseva podignute ~99$/mo. Takodje, ukinuti su bilo kakvi sertifikati i potvrde znanja u besplatnoj opciji, iako je materijal za sada i dalje dostupan. Ovde bi se mogao izdvojiti izvanredni CS101, baziran na Pythonu v2 u ogranizaciji odlicnog profesora Dave Evansa sa Univerziteta u Virdziniji.

3) EdX – Osnovana od strane MITa i Harvarda, ova platforma je za relativno kratko vreme dostigla znacajnu popularnost. Za to su zasluzni pre svega veliki broj univerziteta – saradnika, samim tim jako bogat izbor kurseva, kao i kvalitetan sistem prezentovanja i testiranja znanja. U pitanju je stabilna platforma kako u kvalitativnom tako i u tehnickom smislu. Slicno svojim konkurentima, nudi opcije placenih sertifikata kao i raznih specijalizacija. Default je, za sada, besplatni sertifikat baziran na kodeksu casti.

4) Open2Study – Zanimljiv sistem koji drzi Australijsko udruzenje Univerziteta. Ima standardizovan pristup u tehnickom smislu, 4 nedelje obuke uz testiranja. U koliko zadovoljite standarde, dobijate sertifikat koji mozete skinuti. Listu kurseva mozete naci ovde.

5) Saylor Fondacija – Iako nije MOOC u pravom smislu te reci, predstavlja znacajan doprinos u pravcu besplatnog obrazovanja. U pitanju je sajt koji pokusava da sledi standardne Major i Minor programa univerzitetskog obrazovanja, ali tako sto ce materijale za predmete dostaviti besplatno. Testove za pojedine predmete moguce je obaviti unutar sajta, koji je baziran na Moodle sistemu.

6) Udemy – Ovaj zanimljivi sajt omogucava svakom da napravi svoj placeni ili besplatni kurs. Ovakav pristup daje mogucnost za ogroman broj tema koje mozete naci, ali je kvalitet nizi nego kod ostalih sajtova. Iako se ne moze govoriti o standardnom MOOC pristupu, opcija pravljenja sopstvenih kurseva deluje primamljivo.

7) Stanford Online – I pored toga sto saradjuje sa brojnim drugim MOOC sajtovima, Stanford je i sam kreirao sopstvenu platformu bazirnu na EdX sistemu u tehnickom smislu. I upravo za oko nedelju dana pocinje cuveni Stanfordov CS101 kurs u novoj verziji koju ce voditi profesor Nick Parlante, poznat izmedju ostalog i po kursu iz Pythona na Google Developers sajtu.

Toliko o MOOCovima i online obrazovanju u ovom uvodnom textu. Naredni postovi na temu, bice vezani za preglede i najave predstojecih kurseva iz kompjuterskih nauka.

Posted on 2014/07/08, in Internet, Open Source & Freeware, Tutorijali, Web adrese. Bookmark the permalink. Leave a comment.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: