Opsiran odgovor na pitanje zasto pravim tutorijale za Gimp, a ne za Photoshop

Juce sam dobio mail sa pitanjem: “Zasto pravim tutorijale za Gimp, a ne za Photoshop, kad je Photoshop bolji?”

Pitanje je konkretno i direktno. Na mail sam odgovorio konkretno i direktno, ali me je to inspirisalo da ovaj put malo pisem o slobodnom softveru i zasto koristim slobodan softver, a izbegavam vlasnicki softver kad god mogu.

Kao prvo, zasto Gimp, a ne Photoshop?

Postoji vise razloga, koje cu nabrojati. Kao prvo za moje potrebe je Gimp vise nego dovoljan. Samim tim se nadovezuje i cena, koja je za nase uslove astronomska, krece se oko 977 dolara (kod jednog od domacih uvoznika). Tako da mi se ne isplati da placam nesto tako skupo, a taj isti posao moze da mi zavrsi besplatni Gimp. Zatim, ako zanemarim cenu, hardversku zahtevnost i to sto ne postoji u verziji za Linux, dolazim do glupavih vlasnickih ogranicenja, koji ogranicavaju krajnjeg korisnika da aktivira proizvod na vise kompjutera. Ako se ne varam, licenca za Photoshop dozvoljava aktivaciju proizvoda na dva kompjutera. S tim sto licenca zabranjuje koriscenje na oba kompjutera u isto vreme. Sto mi je malo bez veze da licenca ogranicava krajnjeg korisnika na koliko ce kompjutera da ga instalira i aktivira, ako je vec korisnik toliko skupo platio proizvod. Hm, bolje receno da korisnik placa licencu, tj, dozvolu za koriscenje proizvoda, a ne sam proizvod…
Za razliku od Photoshopa, gde su neke slobode jako ogranicene, korisnik moze slobodno da skine Gimp sa interneta, instalira i koristi na koliko god hoce kompjutera bez ogranicenja.
Ovde cu da zavrsim odgovor zasto Gimp, a ne Photoshop, jer sam poceo da zalazim u temu o kojoj hocu da pisem u drugom i trecem delu ovog teksta.
Samo za kraj prvog dela da napomenem, da ne bude zabune, Photoshop je generalno bolji u odnosu na Gimp i tu nema nikakve dileme. Mozda su u Gimpu neke stvari bolje resene u odnosu na Photoshop, ali, generalno Photoshop je bolji bez dalje diskusije. Ovo napominjem, da se ne bi otvorila diskusija na temu ko je bolji. Jer mi nije bio cilj da poredim tehnicke mogucnosti samih programa.

U prvom delu sam pomenuo aktivaciju. To je jos jedna od gluposti koje se javljaju kod nekih vlasnickih programa i softverskih paketa. Zamislite, da bi ste mogli koristiti Photoshop, Windows, Office i jos neke programske pakete, a u poslednje vreme i igre, morate ih aktivirati preko interneta. Znaci nije dovoljno samo platiti, vec ih morate i aktivirati. Od velikih softverskih firmi, ako se ne varam, prvo je poceo Micrsosoft da uvodi aktivaciju u operativnom sistemu Windows XP. Neki programi, cak imaju i ogranicen broj aktivacija. I jos pored aktivacije treba kucati i “kilometarski” serijski broj. Valjda su mislili da ce time, ako ne spreciti, a ono bar smanjiti pirateriju. Jedino sto su postigli je maltretiranje legalnih korisnika, koji su skupo platili licencu za koriscenje. I bar da je softver koji se isporucuje bezbedan i stabilan. Naprotiv. Cesto se isporucuju polugotovi proizvodi, prepuni bagova i bezbednosnih propusta. Pa se posle izbacuju razne zakrpe, koje treba skinuti sa interneta i instalirati. Ne kazem da takvih propusta nema i u slobodnom softveru, ali je taj softver besplatan i razvija se od strane entuzijasta koji u to ulazu svoje slobodno vreme. Pa se takvim propustima u tom slucaju moze progledati kroz prste, ali u slucaju skupog vlasnickog softvera, mislim da je to nedopustivo.

Kada ste instalirali neki vlasnicki softver, verovatno niste nikada procitali kompletan EULA tekst, vec samo kliknete na “I Agree with…” i klinete na “Next”. Jednom davno sam probao da procitam ceo EULA tekst, ali je bio toliko dugacak, suvoparan, dosadan i prepun pravnih termina, da bi mi bio potreban advokat sa odlicnim znanjem engleskog jezika da bi mi rastumacio sta sve tamo pise.
EULA je skracenica za “End-User Licence Agreement” ili u prevodu “Ugovor o licenci s krajnjim korisnikom”. EULA je ugovor koji prihvatate kada god kliknete na “I Agree with…” i kada kliknete na “Next” prilikom instalacije nekog softvera. Ukratko, EULA garantuje korisniku softversku licencu. Ugovor, takodje odredjuje granice slobode garantovane od strane vlasnika. Znaci, odredjuje se granica slobode u kojima se sme ili ne sme koristiti softver. EULA stiti softver tako sto ogranicava slobodu korisnika.

U trecem delu cu pisati o slobodnom softveru.

Rec “Free” u recenici “Free Softvere” se odnosi na slobodu koriscenja softvera, a ne na cenu. Tako da slobodan softver ne mora uvek biti i besplatan softver. Na primer, preuzeli ste program sa interneta i ne znate kako da ga instalirate. Pozovete nekog ko to zna da instalira i on Vam moze naplatiti uslugu instaliranja. :)

Slobodan softver definisu 4 slobode:

– Sloboda koriscenja programa u bilo koje svrhe.
Ogranicenja koriscenja softvera, kao sto su vremenska, geografska i ogranicenja svrhe koriscenja program cine neslobodnim.

– Sloboda uvida u nacin funkcionisanja programa (otvoreni kod – open source).
Ogranicenja uvida u izvorni kod programa, shvatanje njegovog funkcionisanja i modifikovanja program cine neslobodnim.

– Sloboda distribucije kopija.
Softver moze biti kopiran i distribuiran bez ogranicenja. Ako ovo nije dozvoljeno program nije slobodan. Ako korisnik to zeli, kopiranje i distribuciju moze naplatiti.

– Sloboda unapredjivanja programa i objavljivanje unapredjenja, kako bi zajednica imala koristi.
Ova sloboda omogucava programerima da unaprede program bez ogranicenja. Ovo moze, a i ne mora biti naplaceno.

Najcesce koriscena slobodna licenca je GNU opsta javna licenca (GPL). Za razliku od EULA licence, koja stiti softver na racun slobode korisnika, GNU/GPL licenca stiti softver ne ogranicavajuci slobode korisnika.

Neka od svojstava GNU/GPL licence su:
– Softver se moze instalirati na koliko god zelite kompjutera.
– Softver odjednom moze koristiti bilo koji broj ljudi.
– Mozete napraviti koliko god zelite kopija i dati ih kome god zelite.
– Nema ogranicenja u menjanju softvera, osim zadrzavanja odredjenih obavestenja nedirnutima.
– Nema ogranicenja u distribuciji, koja moze biti besplatna ili se moze naplatiti.

About darthewok

Kompjuterski entuzijasta sa preko 30 godina iskustva.

Posted on 2012/09/18, in Razno and tagged , , , , , . Bookmark the permalink. 2 Comments.

  1. Vitomir Kovanovic

    Po meni, postavlja se pitanje, zašto bi ti svoje slobodno vreme trošio da pomažeš nekoj tamo firmi (Adobe) da njihov software bude bolji? On bi definitivno postajao pisanjem tutorijala tako da korisnicima bude lakše da ga koriste. Ako njihovi korisnici hoće da plate Adobe-u 1000$ za njegovo korišćenje, onda neka im Adobe piše tutorijale. Sa druge strane pišući tutorijale za slobodan software, učestvuješ u razvoju samoga software-a, jer je podjednako bitno da postoje resursi na netu o tome kako se program koristi. A time ceo svet postaje bogatiji ne samo jedna kompanija :)

    Like

  1. Pingback: Ne, ne i ne, Photoshop CS2 NIJE besplatan!!! « Kompjuteri

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: