Monthly Archives: September 2012

C-evo

C-evo je besplatna open source igra u kojoj gradite svoje carstvo. Igra je radjena po ugledu na Civilization. Grafika je na nivou Civilization 2 iz devedesetih godina, ali neka vas to ne zavarava, igra je jako dobro uradjena i zarazna je. Ako ste igrali Civilization, od prilike znate sta ce da vas ocekuje u C-evo. U C-evo, naglasak je na unapredjenoj “inteligenciji” kompjuterski vodjenih igraca i pazljivog dizajna pravila u igri. Igru zapocinjete tako sto, na pocetku podesite neka podesavanja, na primer, koliko ce civilizacija biti u igri. Kada to podesite, pojavice se mapa, gde ce se videti vas prvi grad, jedan setler, i neposredna okolina grada. U pocetku ce veci deo mape biti crn, sto znaci da taj deo jos niste istrazili. Kako napredujete u igri, gradicete nove gradove, vojne jedinice, gradjevine u gradovima, farme, puteve, rudnike, istrazivati nove tehnologije. Bicete u kontaktu sa drugim civilizacijama, s kojima mozete razmenjivati tehnologiju, ratovati…

Zvanicna prezentacija igre se nalazi na adresi: http://www.c-evo.org/

Evo i nekoliko slika iz same igre:

Make Human

Make Human je open source program za generisanje 3D modela ljudskih figura. Make Human se razvija za Linux, Windows i Mac. Program je dizajniran da bude lak za upotrebu i fleksibilan. Modeli su bazirani na realnim podacima o tipu tela i polu. Takodje, u samom programu, mozete podesiti pozu koju zelite i renderisati gotovu sliku ili mozete da 3D model izvezete u neki program za 3D animaciju, na primer Blender i da ga u Blenderu doradite, animirate ili samo izrenderisete sliku.

Zvanicna web prezentacija programa je na adresi: http://www.makehuman.org/

Postoje problemi prilikom instalacije deb paketa u Ubuntu 12.04. Jer je potrebno da imate instaliran Python 2.6, a te verzije Pythona nema na zvanicnom repozitorijumu. Zato preuzmite tbz2 arhivu i raspakujte je u zeljeni direktorijum. Zatim uradite sledece:
U terminalu ukucajte:
sudo ln -s /usr/lib/libpython2.7.so.1.0 /usr/lib/libpython2.6.so.1.0
zatim,
sudo ln -s /usr/include/python2.7 /usr/include/python2.6
na kraju u Ubuntu Software Center pronadjite paket: glew-utils1.5 i instalirajte ga.
Ako ste sve dobro uradili, Make Human bi trebalo da radi.

Ako se desi da, Blender prijavi gresku "expected 1.2 but got 1.3", prilikom uvoza mhx fajla. Tada otvorite direktorijum gde je instaliran Make Human i potrazite fajl io_import_scene_mhx.py. Takodje, potrazite taj isti fajl u direktorijumu gde je instaliran Blender. Kada pronadjete lokacije oba fajla, iskopirajte fajl io_import_scene_mhx.py iz Make Human umesto originalnog Blenderovog. Ako ste to dobro odradili, trebalo bi uvoz mhx fajlova da radi bez problema.

XnView

XnView je program za pregled i konverziju grafickih fajlova. Podrzava oko 400 grafickih formata koje moze da ucita i oko 50 grafickih formata u koje moze da konvertuje ucitane fajlove. XnView dolazi sa ugradjenim filterima i efektima kojima mozete obraditi sliku, takodje moze da isece parce slike, da rotira sliku, podrzava i takozvanu “Lossless” rotaciju. To jest, rotaciju bez gubitka kvaliteta kod jpg fajlova. Takodje je moguce podesavanje kontrasta, osvetljenosti  slike i jos dosta toga…

Postoji u verziji za vecinu operativnih sistema koji se danas koriste, ukljucujuci i iOS i Android.

Program je besplatan za licnu, ne komercijalnu upotrebu, za edukativne svrhe ukljucujuci ne profitabilne organizacije.

Adresa zvanicne web prezentacije: http://www.xnview.com/

Opsiran odgovor na pitanje zasto pravim tutorijale za Gimp, a ne za Photoshop

Juce sam dobio mail sa pitanjem: “Zasto pravim tutorijale za Gimp, a ne za Photoshop, kad je Photoshop bolji?”

Pitanje je konkretno i direktno. Na mail sam odgovorio konkretno i direktno, ali me je to inspirisalo da ovaj put malo pisem o slobodnom softveru i zasto koristim slobodan softver, a izbegavam vlasnicki softver kad god mogu.

Kao prvo, zasto Gimp, a ne Photoshop?

Postoji vise razloga, koje cu nabrojati. Kao prvo za moje potrebe je Gimp vise nego dovoljan. Samim tim se nadovezuje i cena, koja je za nase uslove astronomska, krece se oko 977 dolara (kod jednog od domacih uvoznika). Tako da mi se ne isplati da placam nesto tako skupo, a taj isti posao moze da mi zavrsi besplatni Gimp. Zatim, ako zanemarim cenu, hardversku zahtevnost i to sto ne postoji u verziji za Linux, dolazim do glupavih vlasnickih ogranicenja, koji ogranicavaju krajnjeg korisnika da aktivira proizvod na vise kompjutera. Ako se ne varam, licenca za Photoshop dozvoljava aktivaciju proizvoda na dva kompjutera. S tim sto licenca zabranjuje koriscenje na oba kompjutera u isto vreme. Sto mi je malo bez veze da licenca ogranicava krajnjeg korisnika na koliko ce kompjutera da ga instalira i aktivira, ako je vec korisnik toliko skupo platio proizvod. Hm, bolje receno da korisnik placa licencu, tj, dozvolu za koriscenje proizvoda, a ne sam proizvod…
Za razliku od Photoshopa, gde su neke slobode jako ogranicene, korisnik moze slobodno da skine Gimp sa interneta, instalira i koristi na koliko god hoce kompjutera bez ogranicenja.
Ovde cu da zavrsim odgovor zasto Gimp, a ne Photoshop, jer sam poceo da zalazim u temu o kojoj hocu da pisem u drugom i trecem delu ovog teksta.
Samo za kraj prvog dela da napomenem, da ne bude zabune, Photoshop je generalno bolji u odnosu na Gimp i tu nema nikakve dileme. Mozda su u Gimpu neke stvari bolje resene u odnosu na Photoshop, ali, generalno Photoshop je bolji bez dalje diskusije. Ovo napominjem, da se ne bi otvorila diskusija na temu ko je bolji. Jer mi nije bio cilj da poredim tehnicke mogucnosti samih programa.

U prvom delu sam pomenuo aktivaciju. To je jos jedna od gluposti koje se javljaju kod nekih vlasnickih programa i softverskih paketa. Zamislite, da bi ste mogli koristiti Photoshop, Windows, Office i jos neke programske pakete, a u poslednje vreme i igre, morate ih aktivirati preko interneta. Znaci nije dovoljno samo platiti, vec ih morate i aktivirati. Od velikih softverskih firmi, ako se ne varam, prvo je poceo Micrsosoft da uvodi aktivaciju u operativnom sistemu Windows XP. Neki programi, cak imaju i ogranicen broj aktivacija. I jos pored aktivacije treba kucati i “kilometarski” serijski broj. Valjda su mislili da ce time, ako ne spreciti, a ono bar smanjiti pirateriju. Jedino sto su postigli je maltretiranje legalnih korisnika, koji su skupo platili licencu za koriscenje. I bar da je softver koji se isporucuje bezbedan i stabilan. Naprotiv. Cesto se isporucuju polugotovi proizvodi, prepuni bagova i bezbednosnih propusta. Pa se posle izbacuju razne zakrpe, koje treba skinuti sa interneta i instalirati. Ne kazem da takvih propusta nema i u slobodnom softveru, ali je taj softver besplatan i razvija se od strane entuzijasta koji u to ulazu svoje slobodno vreme. Pa se takvim propustima u tom slucaju moze progledati kroz prste, ali u slucaju skupog vlasnickog softvera, mislim da je to nedopustivo.

Kada ste instalirali neki vlasnicki softver, verovatno niste nikada procitali kompletan EULA tekst, vec samo kliknete na “I Agree with…” i klinete na “Next”. Jednom davno sam probao da procitam ceo EULA tekst, ali je bio toliko dugacak, suvoparan, dosadan i prepun pravnih termina, da bi mi bio potreban advokat sa odlicnim znanjem engleskog jezika da bi mi rastumacio sta sve tamo pise.
EULA je skracenica za “End-User Licence Agreement” ili u prevodu “Ugovor o licenci s krajnjim korisnikom”. EULA je ugovor koji prihvatate kada god kliknete na “I Agree with…” i kada kliknete na “Next” prilikom instalacije nekog softvera. Ukratko, EULA garantuje korisniku softversku licencu. Ugovor, takodje odredjuje granice slobode garantovane od strane vlasnika. Znaci, odredjuje se granica slobode u kojima se sme ili ne sme koristiti softver. EULA stiti softver tako sto ogranicava slobodu korisnika.

U trecem delu cu pisati o slobodnom softveru.

Rec “Free” u recenici “Free Softvere” se odnosi na slobodu koriscenja softvera, a ne na cenu. Tako da slobodan softver ne mora uvek biti i besplatan softver. Na primer, preuzeli ste program sa interneta i ne znate kako da ga instalirate. Pozovete nekog ko to zna da instalira i on Vam moze naplatiti uslugu instaliranja. :)

Slobodan softver definisu 4 slobode:

– Sloboda koriscenja programa u bilo koje svrhe.
Ogranicenja koriscenja softvera, kao sto su vremenska, geografska i ogranicenja svrhe koriscenja program cine neslobodnim.

– Sloboda uvida u nacin funkcionisanja programa (otvoreni kod – open source).
Ogranicenja uvida u izvorni kod programa, shvatanje njegovog funkcionisanja i modifikovanja program cine neslobodnim.

– Sloboda distribucije kopija.
Softver moze biti kopiran i distribuiran bez ogranicenja. Ako ovo nije dozvoljeno program nije slobodan. Ako korisnik to zeli, kopiranje i distribuciju moze naplatiti.

– Sloboda unapredjivanja programa i objavljivanje unapredjenja, kako bi zajednica imala koristi.
Ova sloboda omogucava programerima da unaprede program bez ogranicenja. Ovo moze, a i ne mora biti naplaceno.

Najcesce koriscena slobodna licenca je GNU opsta javna licenca (GPL). Za razliku od EULA licence, koja stiti softver na racun slobode korisnika, GNU/GPL licenca stiti softver ne ogranicavajuci slobode korisnika.

Neka od svojstava GNU/GPL licence su:
– Softver se moze instalirati na koliko god zelite kompjutera.
– Softver odjednom moze koristiti bilo koji broj ljudi.
– Mozete napraviti koliko god zelite kopija i dati ih kome god zelite.
– Nema ogranicenja u menjanju softvera, osim zadrzavanja odredjenih obavestenja nedirnutima.
– Nema ogranicenja u distribuciji, koja moze biti besplatna ili se moze naplatiti.

Gimp Magazin

5. septembra 2012. je izasao prvi broj Gimp Magazina,  besplatnog internet magazina u PDF formatu. Kao sto mu ime kaze, posvecen je programu Gimp. Izlazi na engleskom jeziku. U casopisu mozete procitati razne tekstove o Gimpu, obradi fotografije, pogledati galeriju slika napravljenih ili obradjenih u Gimpu, a tu su i tekstovi sa tutorijalima.

Mozete ga preuzeti sa adrese: http://gimpmagazine.org/

Free Falcon

2012-01-08_155941

Free Falcon je besplatni borbeni simulator letenja koji se razvija za Windows.

Projekat je bio obustavljen od strane ljudi koji su ga razvijali 17. januara 2013. godine. Originalni linkovi vise nisu aktivni i uklonio sam ih iz clanka.
——————————————————————————
Na srecu projekat je preuzeo drugi razvojni tim vec 19. januara 2013. godine.
Adresa foruma je: http://freefalcon.org/index/
Na gore pomenutoj adresi mozete pronaci detaljnije informacije o projektu, linkove za download itd…

Prvobitno je nastao kao dodatak za Microprose-ov simulator letenja Falcon 4.0. Medjutim sada je to samostalan simulator letenja i nije mu potrebna isntalacija Falcon 4.0. Tim koji razvija Free Falcon je uradio odlican posao na ovom projektu. I sada je to mnogo naprednija igra, kako u pogledu grafike, tako i u ostalim aspektima igre.

Na primer u originalnom Falcon 4.0 je bilo moguce leteti samo na F-16, sada je moguce leteti na desetinama drugih aviona. Neki avioni imaju svoje kokpite, neki jos uvek nemaju svoje kokpite, to jest, koriste “default” F-16 kokpit. Medjutim projekat je u stalnom razvoju i stalno se unapredjuje. Tako da je samo pitanje vremena, kada ce i preostali avioni imati svoje kokpite. Vazno je jos napomenuti da razvojni tim unapredjuje i izvrsni (exe) fajl. Tako da sa svakom narednom verzijom se unapredjuju stabilnost i sam “endzin”.

Inace, izvorni kod (source code) igre Falcon 4.0 je nekako “procureo”, kada je kompanija koja ga je prvobitno razvijala propala.

2012-01-09_122115

Igra je modularna i moguce je ubacivati nove sadrzaje. Na primer, na internetu se mogu naci skinovi za avione, dodatni kokpiti, avioni, kampanje, misije, mape itd…
Igra, takodje poseduje “endzin” za dinamicke kampanje, pa kampanje koje dolaze uz igru, kao i dodatne kampanje koje se mogu naci na internetu su dinamicke. Inace, igra dolazi sa tri kampanje, koje obradjuju moguci sukob u Koreji. To je koliko znam jedina igra koja ima potpuno dinamicku kampanju.

Sta to znaci dinamicka kampanja?

To znaci da ne morate zavrsavati jednu misiju da bi ste presli na sledecu, kao u klasicnim ne-dinamickim kampanjama kakve poseduje vecina igara. Ovde se misije generisu u zavisnosti od situacije na virtuelnom ratistu.
Da, virtuelnom ratistu. Mnogo stvari je povezano. Na primer ako je unistena pista na aerodromu, avioni nece moci da polecu sa tog aerodroma dok se pista ne popravi. Ili na primer ako je unisten radar SAM baterije, ta SAM baterija nece moci da lansira rakete na avione i samim tim napadacka grupa ce moci lakse i bez gubitaka da ostvari cilj. Ili obrnuto…
Inace, borbe se ne vode samo u vazduhu, vec i na kopnu.
Postoji na stotine kopnenih jedinica koje se bore, pa vazdusna podrska moze biti od presudnog znacaja za ishod. Na mapi i radaru mozete videti kako se rat odvija, dakle ne zavisi sve od Vas, vec i od kompjuterski vodjenih saboraca, kako na nebu, tako i na zemlji. Ako igrate igru sa maksimalnim nivoom realnosti, ne sumnjam da bi ste sve letacke operacije obavili i na pravom avionu. U igri se nalazi i editor misija, pa mozete napraviti pojedinacne misije ili cak i neku mini kampanju.

Sve u svemu, uz ovu igru nikada nece biti dosadno.

Da bi ste u potpunosti uzivali u igri, preporucujem da je igrate dzojstikom!

2012-01-08_184806

Da ne bi sve bilo savrseno, igra pati od bagova, koji se javljaju s vremena na vreme. Po nekad, u kampanjama, nije moguce poleteti, vec umesto da Vas smesti u kokpit aviona, igra vrati na “brifing” ekran. Tada izaberite neku drugu misiju, ako se to ponovi, izadjite iz igre i ponovo odaberite misiju. Zatim, desava se da se igra zablokira kada krene ucitavanje pred poletanje ili, da igra izleti u Windows.
Zato je pozeljno cesto snimati aktuelnu kampanju. Po “defaultu” je ukljucena opcija automatskog snimanja aktuelne kampanje pre poletanja, tako da ako se igra zablokira ili izleti u Windows, mozete nastaviti tamo gde ste stali.

Jos jedan problem se javlja je kod podesavanja parametara igre u meniju setup u samoj igri.
Prilikom promene podesavanja u setup meniju avionika se stalno resetuje na realistic. Tako da iz same igre, nije moguce namestiti realizam za avioniku na bilo sta osim realistic. Nisam siguran da li je to bag ili su programeri namerno zakljucali podesavanje avionike na realistic. Ako ipak zelite da igrate sa easy avionikom, to mozete uraditi na sledeci nacin:
Podesiti sva podesavanja za igru, izaci iz igre i zatim otvoriti fajl:
C:\FreeFalcon6\config\(imepilota).pop u nekom Hex Editoru.
U bajtu 40 je upisan realizam za avioniku. Treba ga promeniti sa 03 na 00.
03 je realistic, 00 je easy.

Na taj nacin se ukljucuje easy avionika i radar ce da radi u svih 360 stepeni. I da prikazuje objekte u plavoj i crvenoj boji u zavisnosti da li su prijateljski ili nisu.

Kada je aktivna easy avionika, primetio sam dva baga:
Kod pritiskanja tastera F3 i F4 koji sluze za povecanje i smanjenje razmere radara. Kada pritisnete neki od tih tastera igra ce da se prekine i izaci ce u Windows. Zato razmeru radara menjajte kliktanjem misa na za to predvidjene tastere u kokpitu.
I drugi bag je kada sam hteo da koristim raketu AGM-65G, prilikom prebacivanja u A-G rezim, isto se desava da igra izleti u Windows.

Tako da ili igrajte igru sa realistic avionikom ili ako bas hocete easy avioniku izbegavajte koriscenje testera F3 i F4 i A-G rezim sa raketom AGM-65G. Ne znam da li je bag prisutan i na ostalim Maverick raketama, jer nisam probao, jer u glavnom igram sa realistic avionikom.

Da bi ste igrali igru, potrebno je da preuzmete fajl sa instalerom i kokpitima.
Mozete naci dodatna ratista koje mozete preuzeti.
Postupak instalacije je sledeci:
1. Instalirajte igru
2. Instalirajte kokpite
Dodatna ratista instalirajte na kraju.

Za kraj i jedan dodatak koji ce biti zanimljiv korisnicima sa nasih prostora.
A to je Balkans Theater. Koga mozete takodje preuzeti sa adrese koju sam gore napisao.

To je dodatna mapa, koja obuhvata veci deo Balkanskog poluostrva i Italiju sa tri kampanje. Prva kampanja obradjuje rat iz 1999, druga kampanja je hladni rat, smestena u 1985. godinu i treca je moderna kampanja, smestena u 2012. godinu. U tim kampanjama mozete birati stranu. Tako da na primer, mozete izabrati nasu stranu i pokusati odbraniti Srbiju od Nato bompardovanja 1999. U toj kampanji, mozete leteti na Mig-21, Mig-29, koji imaju nase oznake, a kao posebna poslastica je sto mozete leteti i na G-4 Supergaleb.

2012-01-09_194201

Kada instalirate Balkans Theater, u igri promenite ratiste sa korejskog na balkansko, mozda ce te morati da izadjete iz igre i da je ponovo pokrenete kada promenite ratiste. To isto vazi i za ostala ratista ako ih eventualno preuzmete i instalirate.

2012-01-08_235841
2012-01-09_195723
2012-01-09_000121

%d bloggers like this: